Министри финансија земаља Еврогрупе дали су зелено светло уласку Бугарске у т.зв. чекаоницу за евро и Банкарску унију и одредили када би се то и како могло остварити. Ова одлука је одговор на жељу Бугарске да уведе евро као националну валуту што је у ствари и њена обавеза сходно Уговору о приступању Европској унији. Ову обавезу имају све нове чланице ЕУ, али већина оних које још нису у зони евра више воле да задрже што је дуже своју националну валуту, па не журе са мерама за улазак у ту зону. Бугарска је једина између нових чланица Уније која је покренула конкретне мере за усвајање евра као  националне валуте. И ту се логично намеће питање зашто се Софији толико жури да уђе у зону евра, а зашто остали нису толико ентузијазирани да то учине. Свака земља има своје разлоге које нећемо сада анализирати. Када је у Бугарска у питању, ваља истаћи да сва истраживања показују да грађани земље одобравају прелазак на јединствену европску валуту јер мисле да ће се на тај начин брже приближити развијенијим и богатијим земљама ЕУ, које доносе одлуке у заједници. Неки кругови се ипак противе том новом кораку на путу европских интеграција земље. Тренутно се у Бугарској прикупљају потписи против уласка земље у еврозону. Организатори тврде да је већ прикупљено преко 100. 000 потписа у подршку захтеву за задржавање финансијске и фискалне независности државе.

Политички и пословни кругови као и већина економских аналитичара скоро једнодушно заговарају усвајање евра. То даје снажну потпору влади премијера Бојка Борисова која стоји на чврстим проевропским позицијама. Мора се признати да је ова влада добро одиграла карте које има – она је поднела кандидатуру за еврозону и Банкарску унију у правом тренутку – неколико дана по завршетку шестомесечног председавања Бугарске Саветом ЕУ. Према огромној већини међународних посматрача, експерата и високих званичника Европске комисије, председавање Бугарске Саветом ЕУ било је изузетно успешно и имало позитиван утицај на европски имиџ Бугарске који до пре тога није био нарочито сјајан. Управо у контексту пораслог поверења у земљу и њене управљаче Еврогрупа је дала зелено светло Софији за улазак у еврозону и Банкарску унију.

Треба међутим признати да је у питању почетак једног прилично дугог процеса, јер се усвајање евра у Бугарској може очекивати најраније око 2022. године. Еврогрупа се сложила да се Бугарска у току годину дана припреми  за улазак у механизам девизних курсева ERM-2, познат као чекаоница за евро. Када она спроведе све неопходне законске и институционалне реформе, биће јој допуштено да уђе у „чекаоницу“, где ће остати најмање две године, па тек онда ће постати могуће да уђе и у зону евра. Све то изгледа прилично сложено и нејасно у погледу правила и рокова. Софија је међутим уверена да неће имати проблема са испуњењем захтева Брисела и Европске централне банке у Франкфурту. Аргументи у корист тога су веома убедљиви, а главни између њих је постојање система валутног одбора у земљи. То је систем управљања националним финансијама и валутом, код којег је бугарски лев са фиксним девизним курсем везан за валуту „сидро" каква је јединствена европска валута. Према том фиксном курсу 1 евро мења се за 1,95583 лева. Према томе не може бити изненађења у правцу обезвређивања или прецењивања бугарског лева у односу на заједничку европску валуту. Тим пре што се нико између озбиљних економиста или политичара не супротставља систему валутног одбора. Бугарска је практично увела евро, само што није званично члан еврозоне, за коју сматра да је већ сада припремљена. У том смислу прелазак са лева на евро ће бити много лакши и безболнији него што је био у неким другим земљама. Нема наговештаја ни о каквим потресима нити негативним последицама. Чак напротив – сматра се да привреда која се ионако добро развија, стабилност јавних финансија, ниски државни дуг, одсуство буџетског дефицита и прихватљива стопа инфлације могу само бити додатно подстакнути прихватањем евра у Бугарској.