Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Бивша топлана Националног дворца културе у Софији постаје сцена независних уметника

БНР Новини

Једна напуштена индустријска зграда у центру Софије, која је више година била скривена у сенци вештачких брежуљака, ускоро ће васкрснути за нови живот захваљујући иницијативи независних уметника и Софијске општине.

Снимка
Некадашња топлана Националног дворца културе,скривена између три узвишице и реке у малој шуми иза музеја “Земља и људи“  одавно је напуштена и запуштена. Њени остаци данас, ту и тамо ишарани графитима, можда неке подсећају на некадашњу зграду пуну живота. Група независних уметника се латила задатка да ове руине претвори у своју сцену за експерименталне наступе у духу савремене уметности и ову идеју изнела је Софијској општини. Уследио је међународни конкурс уз учешће 61 кандидата на којем су победили млади архитекти Антон Колев и Маријана Србова који су до тада радили у граду Бургасу.

Снимка
СнимкаИдеју о бившој топлани Националног дворца културе у Софији су лансирали независни уметници још 2014. године
– прича Малина Едрева, председник Одбора за образовање и културу Софијске општине. – Већ пет година тражимо погодна решења за оживљавање преко културних пројеката старих општинских, некадашњих индустријских зграда које су данас напуштене.

Тим поводом настала је идеја да се бивша топлана претвори у Центар савремене уметности, јер у нашем граду стварно недостају места на којима независни уметници могу да слободно представе своје пројекте, често пута и уз учешће својих колега из иностранства, као и да експериментишу по узору, рецимо, на Берлин или друге европске престонице.

Снимка
Једна од идеја је да будући Центар не буде само нова заредом апстрактна зграда изграђена без јасног циља већ да он представља место за разоноду и забаву, за уметничке сусрете и под отвореним небом.

Простор, који је између осталог део познатог софијског Јужног парка, пружа велике могућности како становницима, тако и гостима града за организовање културних догађаја, за одмор и сусрете са пријатељима – наставља Малина Едрева. – Обично су Центри савремене уметности некако оријентисани претежно према визуелним уметницима, док ће бивша топлана окупити различите врсте уметности. Стога ће бити и више простора и просторија флексибилних за трансформацију. На пример, велика сала са 350 места ће моћи да се само за сат времена од позоришне сцене претвори у изложбену салу,  конферентну салу и др. или пак да буде испражњена. Осим тога, на другом спрату ће постојати још једна сала за 150 људи намењена сценским уметностима, а биће и малих концертних простора, атељеа за рад са децом, центра за окупљања различитим поводом.

Снимка
Ове године требало би да започну грађевински радови, а до краја идуће топлана ће по плану бити реконструисана и претворена у функционалну сцену уметника. Центар савремене уметности ће имати и функцију туристичког објекта од међународног значаја.

Снимка
Зграда некадашње топлане Националног дворца културе у Софији није једина општинска зграда која ће преко реконструкције имати нову функцију, али ваља поменути да је после приватизације број напуштених хала у нашем главном граду сасвим мали. И подземља, која су остала на месту порушеног маузолеја Георгија Димитрова ће имати нову функцију – постаће део Музеја савремене уметности, а на његовим темељима, где се тренутно налази највећа у свету бронзана скулптура у облику зграде – „Бронзана кућа“, приказиваће се инсталације различитих уметника.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: toplocentralata.com



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарски филм „Терапија” учествује на неколико међународних фестивала

Нови бугарски филм "Терапија", чија је премијера данас, 7. фебруара, изабран је за учешће на неколико међународних фестивала у САД и Европи, преноси БТА. Међу њима су 78. Међународни филмски фестивал у италијанском граду Салерно и 25. Santa Fe Film..

објављено 7.2.25. 06.50

Међународни „Софија филм фест“ представља рекордан број бугарских филмова

Програм овогодишњег, 29. издања „Софија филм феста“ је изузетно богат, али је посебно упечатљиво снажно присуство бугарске кинематографије. Од укупно 180–200 дугометражних и краткометражних филмова, колико ће бити приказано на фестивалу, чак 60 су..

објављено 4.2.25. 13.50
Градска уметничка галерија у Ћустендилу

Уручују награду за сликарство по имену Владимира Димитрова – Мајстора

Поводом обележавања 143. годишњице рођења Владимира Димитрова – Мајстора Градска уметничка галерија у Ћустендилу уручује Националну награду за сликарство за 2024. годину по имену овог нашег славног сликара. Владимир Димитров-Мајстора –..

објављено 1.2.25. 10.10