Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Фестивал соли – незаборавни доживљај на обали Атанасовског језера

БНР Новини

Атанасовско језеро један је од најатрактивнијих кутака Бугарске који годишње дочекује на хиљаде туриста из земље и иностранства. Они долазе због солане и лековитих својстава морског муља који се овде добија на природан начин.Третман овим природним даровима повољно утиче на периферни нервни систем и вазо-моторни апарат, помаже зацеливање рана као и метаболитске и регенерационе процесе организма.


Језеро дневно посети око 4.000 људи. Неки од њих су љубитељи птица, а језеро је омиљена станица 330 врста миграторних птица, као и место за гнеждење и њихов зимски дом. Колико је велико ово орнитолошко богатство можете и сами просудити ако знате да је укупни број птичјих врста које се срећу у Бугарској 420.


Трећи разлог интересовања за Атанасовско језеро је могућност отићи до лагуне – таквих места у Европи има релативно мало. Она је проглашена заштићеном територијом какав статус уосталом ужива читаво језеро. Оно је део европске мреже заштићених природних подручја Натура 2000. Посебан ужитак ствара пресијавање мирне воде на сунцу. Боје варирају почев од плаве, зелене до црвене. Црвену боју води придаје магнезијум као и једна врста алги која успева у изузетно сланој води. Боје се преливају зависно од одређених фаза добијања соли, а најколоритније је језеро у августу и септембру.


По шести пут заредом 10. августа Атанасовско језеро ће бити домаћин једнодневног фестивала посвећеног соли. Сваке године организатори из Фондације „Биоразнообразие“ („Биодиверзитет“) у сарадњи са Бугарским друштвом за заштиту птица и Црноморском соланом бирају неки слоган, а овогодишње издање ће протећи под насловом „Со живота“.


Ево шта нуди овогодишњи програм: 

У ово издање смо настојали да укључимо све најзанимљивије што се догодило на језеру или што је са њим повезано, каже Радостина Ценова – експерт из Фондације „Биодиверзитет“. Биће организовано неколико дечјих радионица, изложби, сајам продајног карактера на коме ће посетиоци моћи да купе производе од соли и морског муља, да пробају чоколаду уз додатак језерске соли, да послушају предавање о разноразним користима од третмана соли и лековитог блата. Предвиђен је и концерт „у мраку“, чији ће учесници остати непознати све док не изађу на сцену. Биће и занимљивих наградних игара, једна од којих ће укључивати 38 питања одговоре на која ће гости имати прилику да нађу раштркане у кругу фестивала.


Ретроспективна изложба пропраћује све што је урађено на заштити станишта животиња и птица, као и на спречавању поплава и одржавању квалитета воде у лагуни. Ако вам све ово изгледа недовољно и ако не бринете да ћете се умрљати, можете да учествујете у такмичењу „Мис и Мистер Сланог блата“. Нема ограничења према узрасту, једини услов је да учесници атрактивно продефилују и да поседују каризму када изађу на импровизовану сцену.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Млади арх. Румен Џагаров обновио стару кућу и вратио се на село

У Бугарској је 5.257 насељених места, од тога је скоро 5.000 малих места, а сваке године нестаје по једно бугарско село, јер старији мештани умиру, а млади се не враћају родним кућама, показују забрињавајући подаци Националног завода за статистику. Тужна..

објављено 20.6.24. 11.15

Прекоокеански веслач Стефан Иванов планира да превесла Северни океан

Познати бугарски прекоокеански веслач Стефан Иванов креће на путовање веслачким чамцем преко Северног леденог океана,   јавља БТА. Иванов је 2023. године учествовао у другој експедицији током које је поставио осам Гинисових рекорда пошто је чамцем..

објављено 20.6.24. 09.54

Око 40% Бугара пати од прекомерне тежине

Тридесет шест одсто грађана Бугарске пати од гојазности првог степена, док је 40% с индексом телесне масе изнад дозвољене границе. Према подацима националног репрезентативног истраживања јавног мњења које је спровела агенција „Тренд“, 49% Бугара пати од..

објављено 18.6.24. 17.48