Крајем августа у Лас Вегасу, САД, Николај Николов је освојио за Бугарску прву IBJJF светску титулу у бразилском џију-џицуу.

„Веома сам задовољан такмичења. Ово је заиста велики успех – за мене лично али и за Бугарску и људе који се занимају за борилачке вештине. Конкуренција је била веома јака. У мојој категорији до 94 кг учествовало је 25 такмичара из целог света. Борба је у овој категорији динамична и веома занимљива. Такмичари су јаки и задржавају брзину, док су у следећој категорији – до 100 кг, ствари нешто забавније“, - рекао је по повратку из САД Николај Николов, који је као такмичар у бразилском џију-џицуу (БЏЏ) стасао у софијској школи „Зенит“ која је бугарска филијала бразилске школе.

Пре више година овај спорт је у Бугарској био егзотичан, али данас он има све више фанова:

„Последњих десетак година се, због популарности ММА, запажа велико интересовање за овај спорт. БЏЏ је темељ ММА“ – каже Николај. – „Када се рвање изводи на партеру све постаје џију-џицу. Зато и многи ММА такмичари више воле БЏЏ и њима је он важан део тренинга и припреме за такмичења. Ипак постоји разлика: ММА је бруталнији, има код њега доста удараца. Код БЏЏ нема удараца, у питању је „чистији“ спорт и свако се њиме може бавити.“.

Своју богату спортску каријеру Николај Николов је почео као атлетичар. Бавио се и рвањем слободног стила и постао републички шампион. После је прешао на сумо а 2018. освоијо је трећу европску титулу у сумо рвању.

Остваривши овај запажени успех одлучио је да достојно заврши своју такмичарску каријеру у овом спорту и да се у потпуности посвети тренерском раду – постао је главни тренер сумо репрезентације Бугарске. Паралелно са сумоом пре 5-6 година почео је да тренира бразилски џију-џицу. Овогодишњој светској титули претходила је европска титула 2017.

Занимљива чињеница из биографије Николаја Николова је да је рођен 2. августа 1980. године, на дан уручења медаља на Олимпијади у Москви. Његов отац је тада рекао: „Овај се дечак родио да би узео своју медаљу“. Можда је заиста то судбина? Ипак задивљује како овај бугарски шампион успева да напредује истовремено у два спорта.  Ево шта Николај каже о томе:

„Искрено речено, веома је тешко. Поготово када је реч о тако високом нивоу. На такмичењу спортиста примењује оно што је годинама на тренинзима увежбавао. Понекад у џију-џицуу примењујем сумо технике и обрнуто. Испало је да је то грешка. У питању су два различита спорта која имају различита правила. Једино заједничко им је борба један на један – пред тобом је противник кога мораш савладати…“.

Бугарска мора да посвети већу пажњу развоју спорта гледано у целини, јер он доноси победе, проноси славу државе и пуно тога даје деци и омладини, верује Николај Николов:

„Спорт даје велику самодисциплину, помаже у изградњи карактера. Човек учи да не посустаје у раду, да буде сконцентрисан, психички стабилан. У животу је све то велика предност, јер је сам живот борба“.

Николаја увек прати мисао о победи:

„Када изађеш на струњачу не смеш дозволити ни трунку сумње. Када човек сумња, увек губи. Свако има трему и то је нормална ствар – она пак мобилише. Али страх не сме да постоји. Ако човек не замишља како је већ некога победио, неће победити“.

Победа је слатка, али која јој је цена?

„Слатка је ...  – одговара Николај. – У ствари, када победиш, не можеш осетити укус победе, јер најчешће цело тело боли. Следећег дана осећа се мишићна грозница,тело је покривено модрицама, огреботинама… Такмичење је ипак тренинг али на високом нивоу. Шта се вежба на тренинзима то се ради и на такмичењу.  Која је цена? – скидање килограма, због уклапања у одређену категорију, повреде (од јануара играм са озбиљним оштећењем рамена) и пуно самоодрицања у име победе.“.

Превод: Албена Џерманова