Сваке суботе – лети у 9 а зими у 10 сати, весели жагор одјекује у неким од највећих паркова у нашој земљи. Бројна група ентузијаста припрема се за нови гутљај ваздуха и позитивне емоције на старту бесплатне иницијативе 5kmrun односно „слободно трчање 5 км“. Она је настала пре 5 година а број учесника нагло расте и данас их је 17.000. О томе како је настала иницијатива прича главни кривац за њу Георги Станоилов:

„Године 2010. сам са својом породицом боравио у Енглеској – тамо где је настало слободно трчање 5 км. Имали смо прилику да се укључимо у велики број догађаја које су Енглези организовали и тачније Пол Синтон-Хевит (Paul Sinton-Hewitt) – иницијатор тог покрета. Већ тада ми је на памет пала идеја да и ми по повратку у Бугарску организујемо слободно трчање 5 км“.

Тако је и било – када се вратио кренуо је у остварење своје идеје, наравно уз сагласност Пола Хевита. Ево шта се све десило:

„Као и увек на почетку, није нам било лако, јер људи, укључујући и запослене у надлежним институцијама нису знали шта тачно треба да очекују. Али сам наишао на разумевање од стране Софијске општине и неколико компанија који су нас од самог почетка добром вољом подржали. Свима се идеја о организовању таквог бесплатног догађаја суботом чинила веома свежом.“.

Трке на 5 км су стартовале у Јужном парку у Софији, а затим и у Варни, Пловдиву, Бургасу, Западном парку у Софији. Пријављивање за учешће које је бесплатно (али није обавезно) омогућава праћење резултата сваке трке. Учесници не пропуштају суботу, без обзира на временске прилике. Имамо групу да тако кажемо сталних тркача који трче чак и на -17 ºС, кад је снег, лед, кад пада јака киша или пак кад је врућина (изнад 30 ºС).

„У томе је магија 5kmrun друштва. Заиста смо створили друштво у којем се људи осећају удобно. Суботом они долази не само да претрче својих 5 км него и да међусобно комуницирају у веома толерантној средини“, уверава Георги:

„Можемо рећи да је у питању једноставно трчање, а не такмичење. такмичарски део је у другом плану. Ипак, сви који воле да се такмиче, имају могућност за то. За прва три места се трчи на живот или смрт. Рекорде иницијативе 5kmrun у мушкој и женској конкуренцији држе професионални тркачи на средњим и дугим стазама Митко Ценов и Милица Мирчева. Али, гледано у целини, суботом ћете у парку видети људе различитог пола, верске и етничке припадности, сасвим обичне људе, али и успешне, па чак и амбасадоре – на пример Његову Екселенцију амбасадора Данске у Софији Сеорена Јакобсена који има око 50 трка.“.

Учесници трка на 5 км у оквиру иницијативе 5kmrun су различитих година. Најстарији има 83 године и око 180 трка иза себе. Долази и велики број деце попут 9-годишњег Камена Тричкова. 5 км он трчи са својим оцем, а ово им је 6. трка. Камен је бржи – дистанцу је претрчао за 29,07 минута. „У извесном смислу тешко је, поготову на самом циљу“, – признаје он. Камен каже да је његов задатак да на следећим тркама бар задржи резултат и поносно додаје:

„Веома сам срећан кад стигнем на циљ!“.

Између осталог, у јужном парку у Софији за децу се организују и посебне трке на 2 км. Током трчања на траси им помажу волонтери а кад стигну на циљ њихови напори бивају награђени разноразним слаткишима. После одређеног броја трка добијају мајице за трчање сентименталне вредности. На њима је исписана јубиларни број трка. Код деце оне почињу од 10, а код одраслих – од 50 учешћа.

„Ми се чак шаљимо да ако видите неког учесника на чијој мајици пише 250, треба стати и одати му почаст, јер је у питању пуних 5 година! Имамо четири учесника који већ имају 250 трка!...“, каже Георги и прецизира:

„Свим онима који би желели, али се још увек двоуме да ли да дођу, обећавамо да ако не буду први, онда бар неће бити последњи. Јер имамо традицију – за свако трчање у Јужном парку учесницима делимо мајице без рукава на којима је великим словима исписана реч ПОСЛЕДЊИ.  Облаче их волонтери који на циљ стижу последњи. Кад они дођу знамо да је трка завршена. На свом путу они охрабрују људе који у ствари и не трче већ ходају (јер око 5% учесника заиста не трчи.). Дакле, код нас је дозвољено и ходати, а ми се чак шаљимо да ко воли нек изволи – дозвољено је и пузање. Не постој контролно време. Држимо се олимпијског гесла – Није важно победити, важно је учествовати!“.

Превод: Албена Џерманова