Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Завршен XIV Светски фестивал анимираног филма

БНР Новини

Фестивалски и конгресни центар у Варни био је домаћин XIV издања Светског фестивала анимираног филма (од 12. до 16. септембра).

Анри Кулев„Анимација је толико слободна уметност, са толико пуно занимљивих аутора од којих свако ради на свој начин“– каже проф. Анри Кулев, један од организатора форума и додаје:

„Ове године смо се приликом селекције пунометражних филмова трудили да не толеришемо посебна, формална трагања. Усредсредили смо се на оно што је познато гледаоцима. Велике кинематографије у Европи, које су очувале своју државну структуру, производе много дечијих филмова – у Русији, Француској, Шпанији, Немачкој… А о Кини да и не говоримо – тамо анимирани филм ужива велико поштовање.“

Поред филмског програма фестивал је понудио и мноштво пратећих догађаја:

Имали смо велики број иницијатива каква је, на пример, промоција књиге  Јурија Лазарова – „Чика Весо Обао … поново“, а после тога је отворена изложба анимираних цртежа студената Новог бугарског универзитета у Софији. Мислим да ова изложба треба да постане традиционална. Добро је да нова генерација аниматора има прилику да рано стане на професионалну сцену. Уследила је још једна, традиционална изложба  – „Белгијски стрип – 60 година штрумфова“. Први програм је почео краткометражним филмом „Етно“ бугарске студенткиње Елице Костадинове. Он је минималистички, рађен по фолклорним мотивима. Другог дана отворена је радионица за децу. Француски аниматор Карин Миралес је поново била овде. Она је радила са две групе деце – у првој су била деца у неједнаком положају, а у другој – мали мислиоци и аниматори.“

Бугарска је на фестивалу учествовала са седам филмова. Копродукција  Белгије, Француске и Холандије „Ова лепа торта“ (This magnificent cake) је освојила Грен При.


„У питању је заиста зрели филм нестандардног формата – краткометражни у трајању од 44 минута“
– прича бугарски члан  жирија Весела Данчева. Руски филм „Два трамваја“ (Two trams) је освојио награду за најбољи дечији филм.


Специјална награда у истој категорији припала је поново руском филму – наслов му је „Сурлица“ (Trunky).


Као најбољи краткометражни филм одликован је ирански филм „Лисица“ (The fox).


„Поносимо се што су чланови жирија веома талентовани сликари,  продуценти и редитељи,
рекао је проф. Анри Кулев. Маријуш Вилчински из Пољске је заиста познато име у нашим круговима. Он је измислио нову технологију рада са пластелином, а његови су филмови веома занимљиви и смешни. Направио је велику каријеру у Холивуду. Са њим ћемо имати радионицу за студенте Новог бугарског универзитета, а затим и у Варвари.“

Историја Светског фестивала анимираног филма је почела крајем 70. година прошлог века. Након политичких промена 1989. одржавање фестивала је обустављено. Године 2011. група предавача Новог бугарског универзитета и студената га је обновила. Наилазе на подршку  Министарства културе, Националног филмског центра, БНТ, БНР, општине Варна. Наставићемо рад на развоју фестивала, јер кад се једном традиција изгуби, тешко је обновити је“ – каже Анри Кулев.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије:БГНЕС и varnafest.org


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Филсмки центар „Бојана“ добија конкуренцију у Божуришту

Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на површини већој од 30.000 квадратних метара. Према подацима Министарства економије и индустрије, уговор о..

објављено 7.11.24. 08.39

Дани хрватске археолошке баштине у Софији

Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори догађаја су Амбасада Хрватске у Бугарској, Археолошки музеј у Загребу и Национални археолошки..

објављено 6.11.24. 07.30

У музеју „Гети“ Илијана Јотова отворила изложбу посвећену древној Тракији

„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..

објављено 4.11.24. 08.53