Проблеми бугарске мањине на територији источне Србије, која је после Првог светског рата снагом Нејског уговора одузета Бугарској, нагомилавали су се годинама а воља и покушаји владајуће гарнитуре у Србији да се они реше постоје одскора. Можда је један од разлога за то жеља нашег западног суседа за приступањем ЕУ 2025. године. Овај рок иако само оријентациони, уписан је у Стратегију Западног Балкана донету за време бугарског председавања Саветом ЕУ.
Знак промене је и троструко повећање финансирања бугарских медија у Србији о чему су се у јуну ове године договорили бугарски председник Румен Радев и његов српски колега Александар Вучић. Међутим, тиме се проблеми бугарске заједнице не исцрпљују.
Припадници бугарске мањине су веома активни у одржавању бугарских традиција и веза са Бугарском. У том правцу ради и Бугарско-српски центар у Врању који је данас званично отворен. Овај догађај је био још један повод да се поново размотре положај бугарске мањине у Врању и могућности пружања подршке од стране локалне власти. У том светлу одржан је састанак амбасадора Бугарске у Србији Ратка Влајкова, генералног конзула у Нишу Едвина Сугарева, председника Државне агенције за Бугаре у иностранству Петра Харалампијева и председника Бугарско-српског центра Дарка Аначкова са управом града Врања.
„Оснивање Бугарско-српског центра у Врању крајем 2017. године је био велики изазов, јер је веома тешко наћи праве људе који желе да раде и то не толико за новац колико за остварење циљева“ – изнео је председник Центра Дарко Аначков и додао:
Наши циљеви су да Бугарима у Врању обезбедимо комплетну информацију на бугарском језику, да штитимо њихова права и интересе и да им пружимо осећај сигурности да би могли да се слободно изјасне о својој националној припадности. Жеља нам је да у сарадњи са бугарским и српским државним институцијама радимо на увођењу изучавања бугарског језика у школама што је од кључног значаја за очување националне самосвести. Такође, у сарадњи са бугарским државним културним институцијама желимо да Бугарима у Врању понудимо различите догађаје – концерте, позоришне представе, екскурзије по Бугарској пошто они скоро да немају прилику за то. Осим тога, желимо да конкуришемо у оквиру пројеката везаних за рад са Бугарима у иностранству и линијом прекограничне сарадње.
Дарко Аначков верује да морамо градити и развијати мултикултуралност међу младима, учити младе да своје воле а туђе поштују и зато Бугарско-српски центар у Врању, који је основан на његову иницијативу, никада неће дозволити и увек ће реаговати на било који покушај ширења нетрпељивости и мржње према бугарском народу и према бугарско-српским односима који су почели да се крећу узлазном путањом. Он и сви чланови Центра – млади, образовани и способни људи, ће радити на зближавању бугарског и српског народа и грађењу перспективније будућности на Балкану, јер нам је, како каже, то у овом тренутку најпотребније.
Тренутно Бугарско-српски центар реализује пројекат „Тако близу а тако далеко” у оквиру којег је предвиђено снимање документарног филма „Чувари културног блага”, који промовише културно наслеђе Врања и бугарског града Ћустендила.
Пројекат суфинансира Град Врање, а подршку на пројекту ће пружити и општина Ћустендил. Премијера филма ће највероватније бити средином новембра.
Превела и уредила: Албена Џерманова
Фотографије: Бугарско-српски центарТалентовани млади уметник Недислав Пеев, са дијагнозом 90% аутизма, од данас има своју сопствену галерију у Добричу. Захваљујући непрестаној борби његове мајке Камелије Тодорове, овај младић је сада званично уписан као "уметник" у Агенцији за..
За Бугаре је 1. март је одвајкада посебан дан. Некада се тај дан дочекивао уз пуно традиционалних обреда и обичаја. Неки од њих су и данас живи, а други – помало заборављени. И дан данас 1. марта, на празник Баба Марта, уз речи „Да сте..
Јордан Минков је стигао у Брисел заједно са својом породицом 2007. године, када је Бугарска постала пуноправна чланица ЕУ. Његова супруга је добила уговор о раду на неодређено време у европским институцијама и то је преокренуло живот целе породице...