До краја новембра одржава се 29. издање Дана јапанске културе у Бугарској, на чијем су програму бројне манифестације. Фестивал Aniventure Comic Con, изложбе посвећене традиционалним јапанским уметностима као што су темари, кири-е и икебана само су део догађаја који су до сада обогатили наш културни живот. Публика ће дуго памтити представу јапанске опере „Пурпурна лепеза“ на сцени Државне опере Старе Загоре. Више појединости испричала нам је гђица Мисаки Нишимура – културни аташе у амбасади Јапана у Бугарској:

„Маестро Шунго Морија је стални гост на сцени Софијске филхармоније, али он има активне стваралачке контакте и са Опером Старе Загоре. Представа „Пурпурна лепеза“ се први пут игра пред бугарском публиком под његовом диригентском палицом. Опера је по мотивима из јапанског епа Прича о Хеикеу. Теме су универзалне. Композиторка Кумико Танака је такође присуствовала представи. У својој музици она је постигла склад модерног и традиционалног звука.“

У Данима јапанске културе у Бугарској по шести пут ће учествовати Дечији радио-хор БНР. Његов концерт ће се одржати 18. октобра у аули Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“ под диригентском управом маестре Венеције Караманове. Овај хорски састав је добитник почасне дипломе за изузетан допринос културним везама, узајамном разумевању и пријатељству Јапана и Бугарске.

На програму 29. издања Дана јапанске културе у Бугарској су и многи други музички догађаји, као рецимо концерт групе „SHAMIPIA” (06. новембра) и класични концерт за виолину, чело и клавир у извођењу породице Асакава и Јусукеа Хосаке, студента у класи клавира проф. Жени Захаријеве (23. новембра).

Због своје љубави према Земљи излазећег сунца једна Бугарска је почела да се бави древном јапанском уметношћу званом Темари, која комбинује геометрију и вез. Представља израду декоративних лоптица које се поклањају званичним поводом. Данас су мајстори за Темари реткост чак и у Јапану. Рали Донева-Коева је сертификовани члан Јапанске Темари асоцијације, а њене радове посетиоци ће имати прилику да виде у Дому архитекте у Варни од 30. октобра до 12. новембра.

Почетком новембра (од 1. до 7.) у софијској галерији „Сан Стефано“ може се видети изложба „Чај – мост између уметности и природе“. Изложба ће бити пропраћена предавањима и презентацијама. Мисаки Нишимура прича о принципима традиционалне јапанске чајне церемоније:

„Калиграфски свитак је важан елеменат опреме специјалне собе за чајну церемонију. Он садржи поруку гостима домаћина церемоније. Ова соба је свето место у којем је човек позван да се отараси својих брига, да заборави на ограниченост свакодневице и да очисти своју свест. Обично је улаз тих соба толико низак да човек мора да у њу уђе скоро пузећи. Идеја је да учесници церемоније буду позвани на послушност и смерност. Некада су самураји, па чак и шогун, своје оружје остављали на улазу како би демонстрирали једнакост и поштовање према ближњем. Данас се у собу за чајну церемонију улази без тешке шминке и накита. Основни принципи церемоније су хармонија, поштовање, чистота и мир.“

Идуће године се навршава 110 година од успостављања званичних веза између Бугарске и Јапана. Наша култура је Јапанцима позната са најразличитијих аспеката:

„Када чују о Бугарској многи Јапанци прво помисле на кисело млеко и ружу – каже Мисаки Нишимура. Осим тога ваша је земља у Јапану постала позната и по успесима сумо рвача Калојана Махљанова – Котошуа и Данијела Иванова – Аојаме. Свакако код нас су популарне и бугарске народне игре и песме, као и бугарска оперска уметност. Тренутно Софијска опера и балет борави на турнеји по Јапану и поново су оцене локалне критике и публике одличне.“

Мисаки Нишимура живи у Бугарској већ 2 године, а пре тога је наш језик учила у Токију. Шта је оно што може да натера човека да свој професионални пут и развој пронађе чак на другом крају земаљске кугле?

„Као млађи стажиста и Министарству спољних послова Јапана имала сам прилику да бирам између неколико различитих држава. Определила сам се да будем „дипломат-бугариста“, јер ме је регион Источне Европе, тачније Балкана увек привлачио својом древном културом и историјом. Бугарска је била моја прва жеља и веома сам срећна што ми се та жеља остварила.“

Превод: Албена Џерманова