Иван Манев припада генерацији бугарских спортиста који су 1980. године у Москва остварили најбољи наступ Бугарске на Олимпијским играма. Тада је у трци кајака четвороседа на 1.000 метара освојио бронзану медаљу. Тако се наша земља сврстала на треће место по броју освојених медаља – укупно 41 медаља и то: 8 златних, 16 сребрних и 17 бронзаних. Каже да је тада Бугарска први пут освојила медаљу у кајаку и да је у оним условима то било скоро немогуће. Додаје да је конкуренција била велика и да је на финале скоро истовремено стигло 9 чамаца. Признаје да се он и његови тимски другови нису надали таквом успеху, јер се сматрало да су Руси фаворити.

На почетку као да ништа нисмо осетили, јер су тренинзи били заморни. Да бисмо остварили овај резултат уложили смо велике напоре. Веома је тешко када је у питању мушки кајак. У првом тренутку нисмо били свесни шта се заправо догодило, али смо потом били срећни због успеха.

Пре него што је почео да се бави веслањем Иван Манев се опробао и у другим спортовима, али су му увек говорили да није за тај посао.

Случајно ме на тренинге кајака уписао један мој друг. Тада нисам ни знао шта је то кајак. Био сам ученик 10. разреда када сам почео. Први успеси су стигли 1968. године у конкуренцији јуниора, 1969. сам освојио сребрну медаљу, после и златну, а 1971. – прву медаљу на Европском првенству за јуниоре … и тако је све почело.

Иако је данас у поодмаклим годинама, можемо га видети у веслачком центру „Панчарево“ крај Софије. 68-годишњи спортиста одржава кондицију – воли планинске туре, трчање, пливање, а од превозних средстава користи искључиво бицикл. Некада му је надимак био Иван Шампион, а данас - Иван Железни:

Има већ 50 година откако вежбам и нисам престајао. Када се човек навикне на бржи темпо – када се бави спортом или када држи дијету, након 40-50 дана организам се навикава и нема повратка назад, а то је једнако болесном стању. Ово морају знати сви – тј. да чим су почели нешто нема прекида… Следим то правило и ето и данас се бавим спортом. Када сам у веслачком центру „Панчарево“ вода ме ослобађа свих негативних утицаја, а само веслање код кајака покреће унутрашње органе и човек мршави. Тај ефекат не постоји ни код најбољих вежби за раван стомак. Познато је да од стања унутрашњих органа зависи целокупно здравствено стање.

Иван Манев је завршио математику на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“. Као дете је волео бајке али је показивао интересовање и за забавну математику, физику, астрономију.Каже да су му те науке толико занимљиве да је хтео да види докле се простире Васиона и шта се иза ње дешава. Тако је закључио да само преко математике, уз проверу сваке тврдње, човек може да научи да размишља дубоко. Аутор је књиге „Кључ ка апсолутном“ у којој филозофски истражује начин размишљања. У њој наглашава да је све резултат „апсолутне хармоније Божије љубави“. Верује да се код деце од најранијих година морају развијати процеси размишљања.

Образовање нас развија када нас чини активнијим физички, ментално и духовно, тј. приближава нас Богу. Код деце се преко образовања мора подстицати активност коју имају, вештине које поседују, а она морају и да вежбају размишљање. Треба да знају смисао сваке речи до које се дотакну. Ми смо оно што су наше навике. Стога код деце треба формирати физичке навике, да би она могла да поднесу емотивно оптерећење и менталну напетост. Нажалост, данас су деца имобилисана физички и емотивно – не баве се уметностима и спортом. Математика их може провоцирати али она траже решење задатка на рачунару. За духовни развој најбитније је радити све с љубављу.

О тајни како очувати младалачки изглед и дух Иван Манев каже да постоје две опције: прва је да сваком мишљу, сваким осећајем и сваком својом радњом будемо у хармонији са природом - то напаја енергијом и ми младимо, а друга - да будемо у дисхармонији са природом или Божијом вољом и онда губимо енергију и старимо.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: лична архива