На тржишту периодичких публикација појавио се нови часопис – „Доживи Бугарску“. Он обрађује теме из историје, традиционалног начина живота, културе и природе Бугарске. У првом броју издања посебно се наглашава да: „Ако желите да је упознате, није довољно да је само видите својим очима, него и да је осетите својим срцем“.

Како странцима, а зашто не и Бугарима, открити на нов, емотивнији начин земљу у свој њеној разноликости? Главна уредница Светлана Радева предлаже да заједно „доживимо традицију и дух наше земље“.

Часопис „Доживи Бугарску“ (https://experience-bulgaria.eu/) није нека површно урађена туристичка брошура, за њега се може рећи да је научно-популарно издање које припремају експерти. Намењен је првенствено Бугарима у земљи и иностранству, а циљна група енглеске верзије је много већа:

„Он испуњује празнину на бугарском тржишту, јер му је у основи етнологија, али теме су обрађене на популаран начин, аутори су новинари и научници – објашњава Светлана Радева. – Написи који се односе на поједина подручја дело су локалних стручњака. Они настоје да прикажу специфичан простор и креативни дух конкретног региона. То је у ствари велики ресурс који може да искористи такозвани „бутик“ туризам. Полако излази из моде одмор у великим туристичким центрима и комплексима, све занимљивији туристима постају традиционални начин живота и традиционална култура.“

Издање је намењено целој породици јер поред штива укључује и нешто што се може направити – рукотворину на основу традиционалних заната или неко јело према старом рецепту:

„Има модела за израду чарапа са рупама, карактеристичних за подручја у којима живе Бугари муслимани, има и неколико модела за израду веза, ручно сликаних шалова са мотивима веза младе мајсторице Виолете Сапаревске. Један од познатих бугарских етнолога, доц. др Светла Ракшијева, припремила је текст посвећен хлебу као делу бугарске народне традиције.

Укључен је и напис о ритуалу панагија у Ћустендилу – то је фестивал хлеба који је по својој суштини пагански. Као догађај је веома занимљив, али туристички предузетници га још нису укључили у своје програме.“

За сада је часопис квартални у папирној форми, а такође и електронски доступан. У сваком броју ће бити представљен по један музеј и културно наслеђе у његовом подручју. После публикације о Историјском музеју Ћустендила и древном град,у чувеном по минералним изворима и трешњама, у другом броју ће наћи место прича о културној баштини Дупнице и о Дрјановском манастиру.

Није случајно што је на корицама првог броја фотографија популарне народне певачице Николине Чакрдакове, која у интервјуу часопису говори о бугарском фолклору, људским вредностима и етно-моди. У новом броју на ову тему се надовезује Христо Димитров, познати домаћи кореограф и редитељ, оснивач Националног фолклорног ансамбла „Б'лгаре“. „Њима је заједничка загрејаност за идеју популарисања свега што је бугарско“, – каже Светлана. – Бугари треба да науче да цене оно што имају и да чувају и негују свој фолклор.“

Часопис сарађује са Националним научним и експедицијским клубом Унеска чије ће пројекте представљати на својим страницама. Међу темама новог, другог броја часописа ће бити и бугарске школе у иностранству.

„Оне су невероватне, успеле су да ураде нешто што ником другом у Бугарској није пошло за руком – да уједине све бугарске политичаре у Европском парламенту без обзира на њихову партијску припадност, па да се они изборе да се матурски испити у Европи полажу и на бугарском језику. У САД је то већ чињеница, накнаду за полагање матурског испита на бугарском финансира буџет САД, а испит се признаје на универзитетима у тој земљи.“

Светлана Радева је етнолог, аутор књига и чланака о бугарском везу, одбранила је докторски рад о културно-историјском наслеђу Капанаца – колоритне етнографске групе на североистоку Бугарске:

„Везем и плетем од своје четврте – пете године, још пре но што научим да читам и пишем... Најпре сам израђивала савремену одећу украшену везом, у једном тренутку сам се заинтересовала за етногенезу веза који је изузетно конзервативан, прилично сложен и веома леп!“

Превод: Ана Андрејева