Упркос свом значају за целокупно друштво развој пољопривреде се разликује од земље до земље у Европи, а то је тако пре свега због разлика у спровођењу аграрне политике. Додуше, ма да градови незајажљиво расту, док се истовремено обрадиве површине смањују, агропредузетници примењују све рационалније методе за ефикасно искоришћавање сваког педаља земље и заштиту биљака од штеточина. Иако су у току више векова Бугари били нераскидиво везани за земљу запуштене њиве и дворишта нису ретки призор у земљи. Ипак се осећа зрачак наде да ће се оне опет претворити у добро уређене баште какве су некад биле.

Инвестиције у пољопривреду се исплате, оне су ризик који вреди преузети – доказ тога су одликовања „Агробизнисмен Бугарске“, додељена по 28. пут. Велика награда је припала Светли Стојановој. Она је произвођач житарица из Плевенског региона. Обрађује 2.000 хектара. Поред ње су одликовани агропривредници у још 9 категорија, међу којима је један агроиноватор – научник са значајним доприносом развоју домаћем аграру који је успешно увео у праксу производ нове генерације; као и агроинвеститор 2018. године. Зове се Антон Тотев, рођен је у граду Сандански. Завршио је образовање у Женеви и решио да се врати у Бугарску и покрене конкурентну производњу која задовољава потребе домаћег тржишта. Изградио је целогодишње стакленике где узгаја лиснато поврће и лековите биљке на принципу хидропонике. То је метода код које се биљке не саде у земљу, него се користи вода којој се додаје храњиво. Код такве производње нема пестицида, све хранљиве материје се прецизно додају биљкама према дневном плану. Помоћу компјутера радници регулишу количину пропуштене светлости, грејање, односно хлађење као и обогаћивање ваздуха угљендиоксидом ради бољег извођења фотосинтезе. Октобра ове године Антон Тотев је учествовао у такмичењу за најмлађег фармера Европе које се одржава у главном граду Белгије Бриселу. Иако његови стакленици нису освојили нека висока места у рангирању, резултати анкете спроведене међу учесницима показују да их они сматрају једном од најодрживијих разрада.

У сваком послу има тешкоћа, али једна од највећих је ускладити производњу са потражњом. Други проблем је радна снага, јер премда је ова производња у великој мери аутоматизована, људи су ипак кључни фактор. Моја шанса је што се бавим пољопривредом у Санданском, наш регион је развијенији у поређењу са неким другим деловима Бугарске. Стакленици најчешће асоцирају људе на нешто топло, мокро и у сваком случају непријатно, али радујем се што захваљујући нашим технологијама то није тако, па се они радије запошљавају код нас. Хтео бих да ангажујем више младих, али ми то за сада, нажалост,  не полази за руком.

Мањак младих у пољопривреди је све видљивији, а да би се тај проблем решио потребно је дадржава пружа већу потпору инвеститорима који улажу у пољопривреду. То би било и добро решење проблема са необрађеним обрадивим површинама у целој земљи.