21. новембра Бугарска православна црква обележава Ваведење Свете Деве Марије у храм у Јерусалиму, девојчице која ће „касније постати Пресвета Богородица, јер ће родити оваплоћеног Божјег сина“. Древни писани извори сведоче да јој је било 3 године када су је родитељи, свети праведници Јоаким и Ана, одвели у храм „да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме.“ Од 1929. г. Бугарска православна црква је тај дан прогласила Даном хришћанске породице и православне омладине.

Оног далеког дана пре више од 2000 година породица Свете Деве Марије је доживела велику радост: њени родитељи – због посвећивања своје кћери Богу, а она – због испуњења обећања да служи Богу и постане „невместимаго вместилиште", објашњава богослов проф. Иван Желев. Тај празник је успостављен са намером да подстакне родитеље да редовно воде децу у цркву и да их од малена васпитавају у духу отачке вере. После 1944. г., када је Цркви ускраћено право да подучава подмладак, остао је само као празник „хришћанске породице”. Сада га поново посвећујемо породици и омладини, јер одржавањем и јачином породице одређује се стање у друштву.

Родитељи су ти који треба да васпитају децу у духу хришћанских врлина и да приврженост цркви пренесу на подмладак. Можемо само зажалити што није мало оних мајки и очева који нису свесни своје дужности – истиче проф. Желев – Допринос учитеља, васпитача и духовника не укида нити умањује дужност родитеља да верски васпитавају децу. Проф. Желев не пропушта да нагласи како је „присуство литургијама бескорисно ако човек не поседује смирење“, а то се постиже кроз свете тајне:

Обред крштења јесте обред увођења у хришћанство. Он није магичан чин. Свето крштење омогућује нам да постанемо хришћани, али не чини нас аутоматски таквим. На жалост многи остају „покрштени нехришћани”, зато што нису свесно примили хришћанску веру, не следе моралне принципе хришћанства, дакле не иду правилно путем спасења душе. Венчање је обет који дајемо пред Богом да ћемо волети и бити верни свом супружнику „као што је Христос заволео Цркву и самога себе предао за њу”, како је Свети апостол Павле писао у посланици Ефесцима. Света тајна брака подразумева преузимање велике одговорности. Ако нисмо у стању да извршавамо наше  брачне дужности онако како то црква налаже, боље је да толико тежак терет не стављамо на плећа. Сви који одговорно приступају светим тајнама крштења и венчања, срећни су људи на овој земљи, а Бог ће им дати награду за њихов труд.

Према проф. Желеву недељне школе и духовне беседе које се организују у неким црквама „не само побуђују интересовање, него су и стварно корисне “. Последњих година је обновљена традиција посећивања литургија, крштења деце и склапања црквеног брака:

Враћање традицији почело је после политичких промена у Бугарској, када више није било страха од атеистичког режима – појашњава проф. Желев. – Чак је постало помодно ићи у цркву, венчати се или крстити децу. Ова мода не само што није корисна, она је чак штетна. Најважније су искрена приврженост Цркви и њеном учењу, храброст и упорност када практикујемо свете тајне. Ту нема „одмора” нити „распуста”. Души човека увек је потребна духовна храна, не смемо је оставити гладну или жедну.”

Фотографије: архива