Бугари су одувек имали смисао за лепоту и ма да су најчешће живели веома скромно, у својој свакодневици су употребљавали многе лепе предмете наслеђене од предака, својеручно израђене или дело неког самоуког мајстора. Жене су се са своје стране исказивале кроз финоћу и колорит који придају кући својим ручно истканим простиркама, ћебадима и ћилимима са украсним елементима.
У тежњи да сачува за будуће генерације и негује традицију занатства бугарска влада је 1967. године донела одлуку о утемељењу националног удружења – Задруге мајстора народних уметничких заната. 1968. године занатлије града Русеа удружили су напоре на промовисању предмета примењене уметности на свим националним и међународним манифестацијама које је Задруга организовала. У новије време мајстори из тог подунавског града основали су удружење са непрофитним циљем, чија је мисија очувати самосвојну културу народа кроз изучавање и приказивање традиције, домета духовне и материјалне културе региона у сливу Дунава. Тако је 2013. године настала „Дунавска задруга народних уметничких заната“. Њени чланови су мајстори музичких инструмената, иконописци, мајстори уметничке керамике, плетива, дрвореза и калоферске чипке.
Задруга има свој занатски комплекс са више атељеа. Покушавамо да га искористимо за потребе културног туризма. Већ смо га укључили у једну туристичку руту Министарства туризма, а резултати су више него добри – каже један од оснивача Задруге, дуборезац Ангел Митрофанов.
2016. године општина Русе је доделила 55.000 лева (око 28.000 евра) – овим новцем су радионице занатлија обновљене. Центар „Сионес“ – организација која се бави активностима друштвено-корисног рада, рестаурирала је о свом трошку старинску кућу у дворишту комплекса, чије су изрезбарене таванице дело мајстора из града Трјавне од пре два века. Данас су у њој смештени неки атељеи Задруге. Митрофанов сматра да би шанса за промоцију и развој занатства било стварање музеја на отвореном по узору на етнографску целину Етара код Габрова (у централној Бугарској), у којем би мајстори демонстрирали своје вештине у присуству домаћих и страних туриста. У „радионици под ведрим небом“ они ће пуно тога научити о танчинама заната као што су уметничка обрада коже, казанџијски занат, примењено гвожђарство – а то су популарни занати у граду. Да би се то остварило потребни су средства и људи:
Млади показују интересовање али када виде да није лако пласирати предмете уметничких заната и када не успеју да зараде, мотивација им спласне и постепено одустану, наставља Ангел Митрофанов. Занатство из године у годину изумире, јер има све мање старих мајстора, а нови не стасавају.
Мањак људи којима би пренели занатске вештине не обесхрабрује занатлије из Дунавске задруге – они и сада проносе славу Бугарске и освајају награде на престижним фестивалима примењених уметности. У јулу и августу ове године учествовали су на ХХХІ фестивалу традиционалног веза у турском граду Силе и на ХІХ фестивалу културе у граду Бујукчекмеџе.
У другом арт форуму учествовало је преко 1.350 уметника из 64 државе, међу којима је било 160 занатлија. Бугарин Веселин Фесчијев привукао је пажњу посетилаца својим разбојем и ћилимима које на њему ткаје, а Борјана Мочева и Красимир Сивов су употпунили уживанцију прелепим гравирама на кожи.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: dunavskazadruga.weebly.comБугарска је у протеклој години назадовала по питању родне равноправности, заузевши 17. место међу земљама Европске уније са резултатом 64,5 од укупно 100 бодова. Према извештају агенције Reboot Online за 2025. годину, положај жена у Бугарској..
У оквиру програма "Промовисање једнакости: Здравље и инклузивно образовање за све – ЗОВ 2", који се финансира кроз Бугарско-швајцарски програм за сарадњу, у пет малих насељених места биће отворено пет нових центара за образовње, социјалне и..
Кукерски празник који се у Широкој Лаци одржава прве недеље марта обележава крај зиме и почетак пролећа. Тог дана, уз звуке звона и клепетуша, изводи се обред истеривања зла. По традицији, кукери, познати као песјаци, обилазе домаћинства..
Бугарска је у протеклој години назадовала по питању родне равноправности, заузевши 17. место међу земљама Европске уније са резултатом 64,5 од укупно..