Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Древни ритуали за здравље и зачеће

Провлачница „провиралка“ изнад села Љиљач, у оквиру мегалитског комплекса
Иако мала, Бугарска је земља која има достојно место на европском континенту због богате историје, лепе природе, стародавних традиција и неких помало тајновитих ритуала које буде интересовање радозналих људи. Један од тих мистериозних ритуала је провлачење кроз уске процепе у стенама који се врши за здравље и плодност, а на бугарском се зове "провиралки" (што би се могло превести као провлачнице, али у смислу места где се пролази кроз процеп стене). Ови обреди су делимично надокнађивали неразвијеност медицине у римско доба и касније за владавине Отоманског царства на овим просторима. Своју популарност нису изгубили ни данас.

„Циљ провлачења је да човек успешно пређе на другу страну, а тај чин спада у тако зване маргиналне ритуале који укључују и провлачење кроз уска места. Још увек нисмо открили сличан термин на неком другом језику – каже Костадин Димов, који годинама обилази Бугарску уздуж и попреко у покушају да одгонетне тајну древних обредних објеката у стени – природних или уклесаних. – На бугарском реч „провиралка“ звучи помало неозбиљно, али мегалити, монументалне камене грађевине кроз које се учесници ритуала провлаче, уживају велико поштовање код Бугара.“

Ова традиција, одвајкада позната у Бугарској, можда и јесте позната у суседним балканским земљама. Нема међутим поузданих података о њеном постојању на другим местима света, тврди Димов. Он претпоставља да је ова магична радња која има за циљ постизање доброг здравља толико проширена на нашем поднебљу због тога што су људи који су у древности насељавали ово подручје чули за Литику Орфеја, који је био познавалац камења, њихових лековитих својстава, па је тако настало и развило се интересовање за ову врсту објеката. Бугарска видовњакиња баба Ванга такође је слала на та ритуална места широм Бугарске људе који су имали неку здравствену тегобу.

„Велики дар је што су нам традиције живе. Више десетина хиљада људи сваке године провлачи се кроз процепе тих стена иако ми се чинило да то није за веровати – наставља Костадин Димов. – Најпопуларнија „провиралка" кроз коју смо се као деца провлачили ради савладавања страха налази се у параклису код Рилског манастира. Друга једна између познатијих „провиралки" је у Крибулу, где се људи провлаче за здравље, а жене за зачеће.

Провиралка у Крибулу пре но што је постала веома популарна Фотографија: Антоанета Георгијева
Ритуал провлачења изводи се како би се особа отарасила неког страха, како би нероткиња занела и како би човек с болесним леђима оздравио, притискујући их о камен. Сматра се да та својеврсна масажа ослобађа енергију тела и помаже излечењу. На неким местима савладавање камене препреке комбиновано је са пијењем изворске воде која појачава лековито дејство камена“.

Провиралка у Сливаровској пећини – светилишту Свете Марине
Није сваки процеп у стени кроз који је могуће да се човек провуче „провиралка". Древни људи су имали знање о специфичној позитивној енергији одређеног места. На популарности су добијали само места која су имала доказани лековити ефекат. Поред неких "провиралки" или у њиховој близини изграђен је параклис, какав је рецимо случај код села Сталево. У селу Златна Ливада недалеко од Чирпана налази се најстарији активни манастир у Европи – Светог Атанасија. Тамо је у малој пећини живео Свети Атанасије. Ова пећиница је данас „провиралка". Испод манастира је лековити извор.

Провиралка код села Сталево са параклисом (лево, фотографија Сребрин Сребрев) и провиралка у манастиру Светог Атанасија у селу Златна Ливада
Свака „провиралка" има специфичну намену зависно од локације, облика и врсте стена. По чему се може препознати да ли је и који између тих објеката веома стар?

„На неким „провиралкама" се види како је камен изглачан, а то је доказ да се кроз те стене провукло на хиљаде људи. Оне су старије од 200 година – убеђен је Димов. – Налазе на месту за које се верује да је свето и које је било светилиште можда још у неолитско доба и које зрачи посебном енергијом – кристала, воде или гасова, који излазе из земље попут оних у месту Рупите где је баба Ванга пожелела да јој подигну кућу..

Чувена провиралка Свети Пантелејмон изнад места Рупите Фотографија: Вања Субашева
Није довољно само да се неко провуче кроз процеп стене, треба извршити ритуал онако како прописује традиција:

Ритуал је следећи – најпре треба проћи кроз „провиралку", онда помолити се. Ако је жеља нероткиње да занесе, она ритуал треба да понови три пута, потом да се прекрсти и остави или окачи неки део одеће на дар боговима чију милост жели да измоли и који ће упити њихов благослов – прича Костадин Димов.  – Неке  „провиралке" се налазе на неприступачним местима, у стенама изнад провалија каква је та код села Стоманци у Источним Родопима.“

Провиралка код села Долно Дрјаново Фотографија: Милена Стефанова
До сада су Костадин Димов и његови истомишљеници  утврдили локацију 25 „провиралки" где се ритуал провлачења изводи и данас. „Ако будемо упорни и истрајни претпостављам да ћемо открити најмање стотинак таквих у Бугарској. Оне су попут поликлиника древности – у сваком региону је требало бити бар по једна“, каже Димов. Он позива сваког ко зна за таква места да допринесе како би се она популарисала, оживела. и помогла онима који имају снажну веру и жељу да оздраве.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије из личног архива

Галерија

Више из ове категориjе

Патријаршијска катедрала Светог Александра Невског прославља храмовну славу

Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..

објављено 23.11.24. 08.30

Патријаршијски саборни храм Светог Александра Невског обележава век постојања

Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..

објављено 22.11.24. 07.15

Хришћанска породица јача везу између Бога и нас

Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..

објављено 21.11.24. 06.30