У најскорије време публика ће имати прилику да види документарни филм „Крајолици Родопа“, који гледаоце одводи на путовање у пикторескне пределе Источних Родопа, планине нетакнуте природе и древних цивилизација. Он ће нас срести и са савременицима чији је животни пут испреплетен са њеним стазама. Дивни крајолици, древне загонетке, атмосфера обавијена велом мистике, музика која је упила слободарски дух овог подручја – све то опчињава гледаоце, али их наводи и на размишљања која омогућују да се на свет погледа из другачијег угла.
Ово остварење режирао је Тодор Димитров који у току више година снима документарце о археолошким и историјским објектима. У једном тренутку судбина је саставила путеве Димитрова и Христа Тодева. Тодев се бави планинским пењањем, а још је и аматерски истраживач Источних Родопа, свете планине по којој се и данас можеш сатима потуцати, а да не угледаш живу душу. Из тог сусрета, из личних доживљаја Тодора Димитрова у контакту са планином и из прича Христа Тодева настала је идеја о филму „Родопски крајолици“.
„Христо Тодев већ годинама обилази Источне Родопе. Посебно га занима мистерија трапезоидних удубљења исклесаних у стене у подручју трачких светилишта, наиме како су и зашто урађена. Чинио је покушаје да достигне до ових ниша које су практично неприступачне. Његов сапутник у тим истраживањима је Милко Петров“ – прича Тодор Димитров.
Мноштво култних ниша исклесаних у древности у стене Источних Родопа и нарочито у сливу реке Арда више од столећа привлаче пажњу археолога аматера-истраживача. Упркос томе не може се рећи да је неко поуздано разоткрио тајну њихове намене и начина на који су израђене.
„Чињеница што је уложен толики труд за стварање тих удубљења која се налазе на тешко приступачним местима наводи на мисао да је за древне људе њихов значај био посебан. По свој прилици су везани за неко веровање у прелазак у оноземаљски свет“, сматра Христо Тодев.
Опет тамо, негде у Источним Родопима, у аветињском селу усред кућа грађених средином XVII века, живи чика Шабан – други јунак филма. За њега Тодор Димитров каже:
Чика Шабан живи сам од 1958.г. у једном прелепом, али запуштеном селу, где нема струје и никад је није било. До тог села уопште нема пута.Најближа села су удаљена по неколико сати хода. 1958. г., када су овде осниване сељачке радне задруге, сва стока је одузета сељацима и они су листом напустили село. Шабан је остао сам. И дан данас је тамо, чува стоку и осећа се одлично“.
Четврти јунак филма зове се Александар Киферов. Он је своју судбину повезао са Родопима вођен пасијом према фосилима које годинама истражује, прича Тодор Димитров:
„Александар Киферов износи своја размишљања о настанку фосила, њиховом датирању и пореклу живота на земљи. Изражава сумњу у непогрешивост савремене науке када је у питању званична теорија о формирању фосила“.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије из личног архиваФакултет ликовних уметности Великотрновског универзитета „Св. Ћирило и Методије“ обележава 50 година постојања изложбом која обједињује дипломске радове студената и дела активних професора универзитета из старе бугарске престонице. Ова изложба..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Бугарски филм „Стадо“, у режији Милка Лазарова, проглашен је за најбољи филм у међународној такмичарској селекцији 30. Међународног филмског фестивала у..