
Написан  архаичним, сликовитим и папреним језиком, „Северозападни роман“(„Северозападен романь”) не дочарава само стварност најсиромашнијег краја Бугарске – са  мртвим селима у којима преживљава живот шака стараца и са аветињским градовима  чији се број повећава због недостатка посла, већ приказује целовиту слику  савремене Бугарске, ван неколико острва  стабилности, како их назива аутор.
Стојан  Николов – Торлак пише свој роман на северозападном дијалекту, јер он најбоље приказује поглед на  свет људи из његовог родног краја. А такође и зато што се само написано може  очувати. Међутим, при презентацији  живота у северозападном делу наше земље аутор не остаје заробљен у клишеима о  некаквим примарним људима познатим по сликовитом језику него представља тачку  гледишта која открива дубоку душевност људи из северозападног краја – много  богатију и различитију од осталих. 
Непристојне речи и помало груб однос су само на површини – каже аутор. – Одоздо су ствари које су се миленијумима нагомилавале, ствари које воде ка веома богатој културној бази и сасвим другачијем погледу на свет. Људи са северозапада земље су директни и отворени, отворене душе и срца. Они ће свакоме помоћи - нема везе да ли га познају или не, али с друге стране, никога неће поштедети свог мишљења – неће се лицемерно понашати нити ће ишта поменути на заобилазан начин. Људи са северозапада земље понекад изгледају чак застрашујуће. И ако их човек види како се свађају са својим земљацима, помислиће, да у овом крају живе сурови, непријатни, увек намргођени људи. Али није тако, иако су отвореност и мушки однос – без недоречених речи и лицемерја, прво што упада у очи.
Да ли је, међутим, колоритан језик људи са северозапада земље обликовао њихову душевност и придао самобитност (у њему присуствују речи као што су „буцуњак“ („буцуняк”) – надувен, намргођен, непријатан човек, „куртулисам“ – смирити се, опустити се, „скоросмртница“ („скоросмрътница“) – веома јака домаћа ракија)? Или обрнуто – језик је функција суштине људи?
Језик је у великој мери очуван, јер је слично централном родопском, трнском и странџанском крају, северозападни део Бугарске изолован из чисто географских разлога – сматра Торлак. – Зато су се ове речи вековима формирале и градиле менталитет. Истина је да људи стварају речи, али и изражајна средства приказују људе и њихов однос према свету.
Стојан Николов је себи наденуо надимак Торлак због чињенице да је његов отац припадник етнографске групе насељене на подручју Белоградчика, Чипровца, Берковице, као и због тога што је сам он, рођен у Монтани, као дете летњи распуст проводио у селу Говежда (у северозападној Бугарској). И мада и даље снажно воли свој крај, писац је један од бројних економских исељеника из најзаосталијег региона у Бугарској.

Главни разлог је што је северозападни крај коришћен  као место за спровођење лабораторијских експеримената социјализма и отровна  индустрија је бачена управо тамо – објашњава  писац. – Људи су напустили мала насељена места и отишли да раде у фабрикама, а након  промене политичког система, показало се да су те исте фабрике неефикасне и  угашене су, а радници су остали без посла и хлеба. Земљишта широм земље су била  окупирана и у рукама буквално неколико фамилија. Тако да ако данас човек жели  да ради у северној Бугарској он мора да буде нечији радник – међутим, тамо се цена рада вештачки одржава на ниском  нивоу. Зато су и људи, одвојени од својих корена, почели да срећу траже у  великим градовима или у иностранству. 
Расути смо по целој Бугарској и по целом свету, додаје Торлак, који тренутно пише трећи наставак књиге о суровим и непопустљивим људима чији многолики живот не може да стане само у један роман.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије из личног архиваЗборник „Кортенске народне приче из Бугарске и Молдавије“ биће представљен 30. октобра 2025. године (четвртак) у 18.30 часова, у Бугарском културном центру у улици Веслец број 13 у Софији. Књигу је издао Тараклијски државни универзитет..
Изложба под насловом „Бугарска порука из Бесарбије“ сликара Ивана Шишмана и Злате Шишман, биће отворена данас, 29. октобра, на Дан Бесарапских Бугара, у 12.30 сати у мраморном холу Народног собрања у Софији, преноси БТА. Догађај се организује у..
Видин од 22. до 28. октобра постаје позорница културе, уметности и инспирације у част свог духовног празника Митровдана. Богат програм новог фестивала „Октобарски дани уметности“ представља спој музике, позоришта, визуелних уметности и књижевности,..
Национална галерија („Квадрат 500“) 4. новембра у 18 часова по први пут отвара изложбу посвећену Кристу и Жан-Клод, у част обележавања 90. годишњице..