2018. хармоникаш Мишо Бажев је свечано обележио три важне годишњице: 80. рођендан, 70 година музичке и 35 година дискографске активности. Стотинак је снимака истакнутог домаћег музичара који се чувају у фонду БНР. Његов репертоар обухвата кола и раченице из северне Бугарске, извдене у духу традиције средње Старе планине (подручја Ловеча и Тројана). Мишо Бажев је рођен у граду Априлци, у Ловешком крају. Своју запажену инструменталну технику сјајно демонстрира и својим новијим снимцима шлагера и балканског фолклора. Кад чују његова извођења људи се радо хватају у коло. Иначе он наступа као солиста, вођа и као пратећи инструменталиста вокалних група из свог краја. Своју љубав према музици пренео је и на своје синове. Венци, који је инжењер по образовању, пева у хору, а Христо је професионални музичар – концерт-мајстор је Дувачког оркестра града Ловеча.
Мишо Бажев евоцира успомене на своје прве и неке друге важније кораке у својој музичкој каријери:
Од своје треће године почео сам свирати на усној хармоници, а моји другови и одрасли хватали се у коло. Касније сам свирао и на ручној хармоници (растегачи), али ме је одувек вукло према клавирској хармоници. Мој учитељ геометрије такође је свирао на хармоници. Са 12 година већ сам имао своју хармонику и био први корепетитор ђачког хора у нашем крају. Мој живот је прошао и сада још пролази уз хармонику .Од хармонике се никад нисам растајао и свираћу на њој све док сам на овом свету. Године 1953. г. чувени бугарски хармоникаш Борис Карлов дошао је у тадашње Ново село (садашњи град Априлци) и распитао се ко је најбољи музичар у том крају. Рекли су му да је то Георги Сабчев – вођа три дувачка оркестра у оно време, који је између осталог мој ујак. Сабчев га је позвао кући, а Борис Карлов је код њега провео читавих 20 дана.
Превод: Ана Андрејева
Прича о селу Гостиља је и путовање кроз време и сусрет с једном малом католичком заједницом, која је, упркос историјским недаћама које су је пратиле, успела да сачува свој идентитет и веру. Село Гостиља се налази у северозападној Бугарској и једно је од..
"Халва, боза, природна жвака... Халва, боза, природна жвака..." Бугари који су рођени током 30-их година 20. века још увек се сећају како су улицама градова и села пролазили улични продавци који су стално понављали те речи. Обично су продавци били млади..
Богатство бугарског фолклора биће представљено на престижном Међународном фестивалу Srem Folk Fest у Сремској Митровици наступом фолклорног ансамбла „Загоре“ из Старе Загоре. Фестивал који почиње данас, а трајаће до 15. августа, одржава се сваке..