У ери технологија људи све ређе пишу и шаљу писма и разгледнице путем поште. Данас већина више воли да то уради електронским путем. Међутим, слање разгледница „на онај стари начин“ и данас остаје правило за чланове посткросинг заједнице која постоји од 2005. године. Оснивачима јединственог онлајн пројекта сматрају се Ана Кампос и Паоло Могалес из Португалије.

Посткросинг је размена разгледница међу људима из целог света на случајном принципу односно – шаљете неким људима, а добијате од других. Чинило ми се да то одузима пуно времена, да нећу успети да урадим све како треба али сам ипак одлучила да се опробам – прича Ивелина Чолакова, ватрени посткросер која се заједници придружила пре годину и по дана.

Потребно је да се на сајту региструјете и направите профил, да наведете који су ваши интереси и какве би разгледнице волели добијати и можете добити првих 5 адреса за слање разгледница. У тренутку када особа која је добила вашу разгледницу исту региструје на сајту, ваша адреса улази у систем што значи да већ можете да од некога добијете разгледницу. Што сте новији то је мање адреса. Што више разгледница шаљете, то је већа могућност да добијате нове адресе – објашњава једноставна правила Ивелина Чолакова.

Прва разгледница јој је стигла из Јапана.

Врло добро се ње сећам – каже са осмехом Ивелина Чолакова. – Била је у поштанском сандучету – згужвана, пресавијена напола. Очито јој се пуно тога на путу дешавало… Кад сам је видела, много сам се обрадовала. Систем је тако организован да је увек број послатих разгледница једнак броју добијених. Разгледнице се могу послати у коверти или без ње (само са налепљеним маркама).

Сада заједница има преко 750 хиљада чланова из више од 200 земаља света. Међу њима има и много деце.

Људи су много пажљивији када разгледницу шаљу детету – сматра Ивелина Чолакова. – Имала сам случај са професором енглеског језика школе у једној француској провинцији који је направио профил због својих ученика с молбом да када човек шаље разгледницу, на примитивном енглеском језику напише деци пар речи и постави им питање, а она са своје стране на свом сајту одговарају на постављена питања и тако вежбају енглески.

Међу најзанимљивијим писмима које је Ивелина добијала јесте оно од једне ученице из Индије, која је у детаљима описала свој живот, а на крају писма се налазио лого поште Индије и лого поште Бугарске. С једне стране коверте било је много налепљених марака, а на другој су били ликови познатих индијских глумица – прича Ивелина Чолакова. Постоји још један занимљив случај – један момак је хтео да изненади своју девојку за рођендан и замолио је посткросере да јој пошаљу разгледнице са жељама. Учествовала је и Ивелина, срећној девојци је стигло преко 1.000 разгледница. 

У последње време највише ме импресионирала 3D разгледница из Барселоне – наставља своју причу Ивелина. – Помоћу конкретне апликације за мобилни телефон зграда на разгледници се може погледати са свих страна. У то време „кустос“ на неколико језика објашњава која је то зграда, ко ју је изградио, где се она налази. Постоји и опција за куповину карте, ако желите да је посетите. Времена су таква да ћемо ускоро имати прилику да историјске знаменитости упознајемо на много атрактивнији начин.

У колекцији Ивелине Чолакове је и разгледница из најмање активне поште у свету која се налази на једном острву у Новом Зеланду. Она сматра да су најлепше руске разгледнице.

Овај хоби ми доноси само позитивне емоције. Заиста вреди обрадовати некога разгледницом на којој је текст ручно исписан – каже Ивелина Чолакова. – Сваког дана завирим у поштанско сандуче – заиста прија знати да у њему, осим рекламних материјала и рачуна, можеш видети нешто стварно лепо.

Превод: Албена Џерманова