28. јула 1919. године је у Бриселу, Белгија, основан Међународни астрономски савез (IAU), који обједињује астрономска друштва из целог света. Бугарска се астрономском савезу придружила 1957. године, али је истакнути бугарски истраживач у области астрономије проф. Никола Бонев још 1938. године изабран за његовог члана. Поводом обележавања 100 година Међународног астрономског савеза је Институт за астрономију с Националном астрономском опсерваторијом при Бугарској академији наука организовао низ догађаја. Први од њих – „100 сати астрономије“ биће одржан у суботу, 12. јануара, у 12.00 часова у Sofia Tech Park. Ово ће бити продужен викенд који ће почети у четвртак а током којег ће широм планете бити организоване бројне иницијативе посвећене овом јубилеју, каже доц. др Љуба Славчева-Михова с Института за астрономију и додаје: Програмом су предвиђена предавања и презентације које су намењене широм аудиторијуму.

Посетиоци ће бити у прилици да се упознају с битним тренуцима из историје Савеза и новим космичким мисијама за истраживање Сунца, да нешто више сазнају о магнетним пољима звезда, да науче како и зашто се скида огледало великог телескопа у Националној опсерваторији на Рожену, а биће речи и о природи неких астрономских објеката и феномена као што су супернове, на пример. 

Једна од научних демонстрација везана је за одређивање обима Земље применом старе методе коју је увео Ератостен, каже доц. др Љуба Славчева-Михова. Ератостен је рођен 276. године пре нове ере и први је покушао да израчуна обим Земље. Легенда каже да је грчки математичар начуо да се само једном годишње, и то у време летњег солстицијума, Сунце огледа у води једног бунара у Сијени, што је значило да се у том тренутку Сунце налази директно изнад њега. У подне 21. јуна Сунце у Сијени не баца никакву сенку, али зато баца у Александрији, која се налази северно од Сијене и на истом меридијану. Користећи гномон, једноставан штапић чија се сенка може измерити, Ератостен је одредио угао те сенке и видео да је једнак педесетини пуног круга. Закључио је да кад би знао раздаљину између ова два града, могао би да одреди пречник наше планете. Користећи те податке Ератостен је први израчунао обим земље. А ми ћемо поновити његове кораке користећи глобус.

По први пут ће бити приказана изложба под насловом „Нагоре и преко“, приређена поводом прославе јубилеја Међународног астрономског савеза. Она открива велика достигнућа савремене астрономије и истраживања Свемира у последњих 100 година. На изложби се може стећи увид у кључне моменте у историји Савеза, а исто тако и у најбитнија открића.

Планирамо да је претворимо у путујућу изложбу, биће приказана током Софијског фестивала науке који се одржава у мају, а исто тако и на традиционалном научном скупу астронома у Бугарској у јуну, каже доц. др Славчева-Михова. Током године ће бити одржане и друге активности међу којима и Дан светлости (16. маја), 100 година од потпуног помрачења сунца (29. маја), које представља први успешни тест Опште теорије релативности, предавања о астрономији у неформалном окружењу. Прво предавање је заказано за 8. март о. г. а посвећено је улози жена у астрономији од древних времена до данас.

У јулу ће у астрономској опсерваторији у Белоградчику бити организовано посматрање лунарних мора поводом обележавања друге, такође значајне годишњице ове године – 50 година првог слетања човека на Месец. Предвиђене су летње школе астрономије за ученике, а 28. августа је Дан отворених врата Националне астрономске опсерваторије на Рожену. Биће и догађаја у организацији астрономских опсерваторија, планетаријума и клубова у различитим градовима широм земље.

2019. ће бити година богата астрономским догађајима. Несумњиво ће најзанимљивија појава бити потпуно помрачење Сунца 2. јула, које ће бити видљиво у Чилеу и Аргентини. А за Бугарску ће бити занимљиви тотално помрачење Месеца које ће се догодити 21. јануара, делимично помрачење Месеца – 16. јула, метеорска киша Персеиди – 13. августа и транзит Меркура преко сунчевог диска – 11. новембра. Доц. др Љуба Славчева – Михова с Института за астрономију је упозорила да се последња појава може посматрати једино телескопом опремљеним соларним филтерима.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова