Ове године прослављамо 90 година од рођења Јордана Радичкова (24.10.1929), непревазиђеног мајстора кратке приче, изврсног драматурга и сценаристе, који је два пута номинован за Нобелову награду за књижевност, једног од амблематичних аутора нове бугарске књижевности кога карактерише препознатљив и слободан израз.
„Јануар – месец Радичкова“ је назив пројекта којим Пловдив, европска престоница културе, обележава годишњицу рођења искусног приповедача. Пре пар дана је у Мексичкој кући Пловдивске градске галерије отворена једина изложба такве врсте у Бугарској на којој су приказане донедавно непознате и наследницима Радичкова архивске фотографије. Изложба под називом „Неосветљене авлије“ представља путовања писца по Сибиру почетком 60-их година минулог века. Радичков је пар месеци провео на територији Сибира одакле се вратио у домовину а све емоције и утиске преточио у истоимену путописну књигу. Поред црно-белих фотографија је први пут изложено и специјално издање пишчевих белешки из тзв. Сибирских свески.
Ово је својеврсна драфт верзија која је послужила као основ за његов путопис „Неосветљене авлије,“ а која се и даље може читати као засебна књига, каже унук писца који се такође зове Јордан Радичков.
Путовање до Сибира је трајало дуго и очигледно је оставило трајан печат на његовом животу и раду. Белешке Радичкова су такође један непоновљив по свом садржају текст, који одише дубином и људскошћу, а то нас је навело да помислимо да оне могу да постоје одвојено, а не само као прилог путописа о Сибиру. Овај текст је драгоцен не само због своје уметничке вредности, већ и због чињенице да је једини из радног процеса аутора који је доспео до нас. То је и разлог зашто смо одлучили да приредимо ову изложбу која илуструје нека од лица и места која је Радичков описао у својим „неосветљеним авлијама.“ Посетиоци ће бити у прилици да виде невероватне фотографије непознатог фотографа из 1963. године. Неке од фотографија делују као специјално урађене фотографске композиције, а оне су, у ствари, настале сасвим случајно и то је једна од занимљивих ствари које се могу видети на изложби. Иначе је она, пре месец дана, представљена и у Софији, али тада нисмо имали времена да израдимо све слике. У Пловдиву нудимо потпунију слику о путовању Радичкова у Сибир. Писали су нам и људи из других градова, стога се надам да ће изложба наставити свој обилазак 2019. године.
Отварање изложбе пропраћено је пројекцијом документарног филма о Радичкову – „Черкаске хронике.“ Реч је о документарцу који је снимљен 1999. године, а један је од ретких снимљених разговора с писцем о филму, позоришту, књижевности, традицијама и свакодневном животу у Бугарској. Једна од прича уврштених у „Неосветљене авлије“ се врло лако да препознати на фотографијама, поштоваоци Радичкова ће се одмах сетити о чему се ради, каже млади Јордан Радичков и наставља:
Ово је фотографија на којој је мој деда с једном малом девојчицом, сирочетом о којем пише у књизи. Девојчицу су усвојили одгајивачи јелена у сибирској дивљини. Реч је о неколико људи који чувају више хиљада јелена. И девојчицу коју су усвојили научили су да брине о њима. Ово је једна веома занимљива прича а то што је чини посебном и другачијом јесте чињеница да је овековечена и на фотографији.
Иначе је прича о путовању Радичкова до Сибира сасвим обична сторија, у његовом стилу. Током већ далеке 1962-63. године се у Савезу писаца појавило обавештење да један писац треба да иде до Сибира и напише причу о животу током свог боравка тамо. Некада су често слали писце на слична службена путовања, али нико од аутора није хтео да иде у Сибир. Радичков је био једини који је пристао на путовање у Сибир. Како би написао једну једину причу писац је провео три месеца путујући, а било је и многих непредвиђених ситуација, једном су Радичков и његов сапутник Георги Гачев залутали. Имао је прилику да се сретне и разговара с обичним људима.
Изложбу „Неосветљене авлије“ посетиоци могу да погледају до краја јануара.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БГНЕСНови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског..
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у софијској „Црвеној кући“, посетиоцима нуди јединствену..