Дора Делијска: Волим сцену, а најбитније ми је да се бавим музиком

објављено 30.1.19. 16.25

Фотографија: лична архива

Дора Делијска се као музичар који је образовање стекао на неколико страних универзитета и освојио бројне престижне награде врло брзо афирмисала. Последњих 18 година млада пијанисткиња живи и ради у Бечу. Дора је у аустријску престоницу, која јој је украла срце, отишла да би студирала на Универзитету за музику и извођачке уметности. Оно што ме је највише одушевило био је однос људи према класичној музици и поштовање према раду музичара, каже она и додаје: Кад год ме неко пита чиме се бавим, а ја одговорим да сам пијаниста, одмах осетим неко поштовање и усхићење. Деца у тој земљи добијају веома добро музичко образовање, већина њих свира на неком инструменту а без обзира на то чиме ће се бавити у животу, никад не окрећу леђа уметности.

Рођена сам у Плевену где сам завршила Музичку школу у класи Елеоноре Карамишеве, наставља млада пијанисткиња. На Музичкој академији у Бечу била сам код различитих професора – Јурга фон Винчгера, Штефана Владара и Ноела Флореса. Паралелно с тим сам била на усавршавању код Оксане Јаблонскаје у Италији, годину дана сам студирала и у Холандији… То ми је омогућило да упознам различите школе клавира. Али сам темељно знање и вештине стекла код гђе Карамишеве и проф. Марине Капацинскаје, која ми је водила приватне часове. С њима сам радила искључиво на добијању тона и звука. И данас, већ приликом првог „читања“ дела, почињем да размишљам о томе које боје звука одређеног инструмента могу да се представе.

На Дорином репертоару су се нашла дела композитора различитих епоха – Баха, Моцарта, Бетовена, Листа, Шумана, Бартока, Лигетија… Као један од најбитнијих момената у каријери издваја успешан деби у концертној дворани Бечког музичког удружења 2011. године. Дора је брзо примећена тако да су уследили бројни позиви за учешће на различитим догађајима. Често наступа у чувеној Концертхаус дворани у Бечу. Активно ради на различитим концептуалним програмима везаним за озбиљну научно-истраживачку делатност. 2018. године је објавила свој десети албум под насловом „The B-A-C-H Project“ који оцењује као најбитнији у свом досадашњем музичко-уметничком развоју. Ово није само клавирска, већ и филозофска концепција која „среће“ ван времена и простора Баха, Шостаковича и Шопена. Дуги низ година, упоредо с многим другим пројектима радим на њему. Упоредила сам два клавирска циклуса с прелудијумима и фугама – Бахову збирку „Добро темперирани клавир“ и „24 прелудијума и фуге“ Шостаковича. У завршници сам додала етиде Шопена. Што се тоналитета тиче, направила сам четири „блока“ који одговарају иницијалима Баха (на немачком) - (В) – (А) – (С) – (Н). У сваки сам укључила дела која су компоновала тројица генија. Након премијере су многи људи рекли да су их схватили као јединствен, завршен циклус. По мени, сличан уметнички приступ даје слободу, руши оквире. Најбитније ми је да се бавим музиком. Волим да будем на сцени, у пратњи великог симфонијског оркестра, камерне формације или сама.

Тренутно Дора припрема програм посвећен валцеру помоћу којег ће открити неслућене аспекте овог плеса. Он није само „бечки плес префињености и елеганције, каже она и додаје: Почињем збирком Musica Ricercata Лигетија и Багателама Бартока како бих указала да у оба циклуса има „скривених“ валцера интерпретираних на модеран начин. Импресионистичке идеје о валцеру публика може да чује у делима Дебисија и Равела, а у другом делу програма изводим бечки валцер Шуберта, виртуозног Листа и на крају, наравно, Штрауса.

Програм ће поред Беча бити представљен на два концерта који ће се одржати у Француској у фебруару, уз подршку Бугарског културног института у Паризу и Стразбуру.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Дора Делијска: Волим сцену, а најбитније ми је да се бавим музиком

Више из ове категориjе

Светлин Русев свираће пред софијском публиком на виолини "Страдиваријус" из 1716. године

"Последњи дани"

„Волим те“

90 година од рођења легенде бугарске народне музике Костадина Гугова

Музика Милена Кирова – узбудљив спој класике и „сеоског фанка“

„Тамо негде“... љубав постоји