Бугарска привредна комора (БПК) затражила је покретање јавне дебате о изменама Закона о раду. Послодавци инсистирају на укидању строге забране прековременог рада. Поред тога, траже да се број могућих часова прековременог рада у години повећа са 150 на 300 часова, да се уведе могућност заснивања радног односа с лицем које има 15, а не 16 година и укине ограничење да запослени који раде непуно радно време или на одређено време треба да чине не више од 30% особља. Према пословним круговима, Бугарска заузима последња места међу земљама ЕУ по показатељима флексибилности рада, као што су радни односи на одређено време, успостављање агенције за привремени рад, парт тајм посао, рад од куће, могућност истовременог заснивања радног односа код два послодавца итд. Из Бугарске привредне коморе сматрају да је важеће законодавство застарело, сувише строго, противречно и неадекватно. Заговорници измена као пример наводе реформе радног законодавства из 2006. године у Немачкој и 2011. у Шпанији, које су довеле до отварања нових радних места. Али ове земље имају ефикасне синдикалне структуре и добре механизме за колективно договарање услова рада где је и запосленом на непуно радно време загарантовано адекватно награђивање рада. Нажалост, синдикати у Бугарској немају сличну тежину.
Сличне предлоге су изнели и пословни кругови у Француској и Грчкој, али су наишли на неодобрења. Како би привукао инвеститоре и сачувао радна места, на пример, француски председник Макрон је укинуо 35-часовну радну недељу и ново радно време износи 40 часова седмично, што је изазвало оштре реакције у земљи. Управо у том правцу су биле и измене мађарског радног законодавства крајем 2018. године, које послодавцима омогућавају да од запослених траже до 400 сати прековременог рада годишње, а с исплатом плате да касне до 3 године. Тиме би број прековремених радних сати током једне радне недеље порастао на 8, а запослени би радили 6 дана. Синдикати у земљи су овај закон назвали „ропским.“
Изгледа да послодавци у Бугарској и другим земљама источне Европе не деле мишљење које су експерти изнели на последњем Светском економском форуму. У Давосу су се чула мишљења да треба да размислимо о преласку на радну недељу од четири дана. Можда ово већини звучи као утопија, али је у доба социјализма прелазак на петодневну радну недељу такође изгледао као фантазија. Најбољи одговор свим сумњама и повећању производње ће доћи развојем нових технологија. Захтевније производње се све више залажу за роботизацију. Исто као што данас једна коњска снага (0, 75 киловата) не може да буде конкурент мотору од 75 киловата, тако и човек не може да мери снагу с роботима. Бугарски предузетници не журе да инвестирају у роботизацију и нове технологије, већ покушавају да повећањем броја часова рада и смањењем социјалних издатака, уколико уведу различите флексибилне облике рада, добију већу додату вредност. Илузија која нестаје на тржишту. Јер продужено радно време доноси привремене резултате. У дугорочном плану није примењиво. Машинска производња је увек успевала да добије битку с конкурентношћу прековременог рада. Одржавање једне машине у производњи или услужном сектору је исплативије него ангажовање и брига о људском ресурсу.
Дакле, нема ничег лошег у томе да радимо флексибилно, на неколико радних места, па чак и од куће, парт тајм или у радном односу код два послодавца. Питање је да ли су бугарски послодавци и државна управа спремни за измене које предлаже Бугарска привредна комора?
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..