У централном делу бугарске престонице сконцентрисано је много културних и архитектонских објеката који сведоче о хиљадугодишњој историји града. Један од културно-историјских и верских споменика је храм Свете Петке Старе који је активан и данас. По речима свештеника Николаја, предстојатеља цркве, она је посвећена Светој Петки Трновској из Епивата, у Тракији, која је живела у 11. веку а чија се успомена слави 14. октобра:

Изнад јужног улаза у цркву стоји натпис: „Старински храм Свете Петке 1241. г, што значи да је исте године храм обновљен или саграђен на старим темељима у част преноса моштију Преподобне Петке – Параскеве у град Трново, престоницу тадашњег бугарског царства. Најранији писани докази о постојању ове богомоље датирају из 16. века. Према њима, у то време су православни Бугари у Софији живели у 16 махала. Софијска митрополија и митрополитски храм Свете Петке су сасвим логично били главно духовно средиште у граду. Из 16. века датира и писано сведочанство које је оставио немачки путописац Стефан Герлах а у којем се спомиње црква Свете Петке Старе у Митрополији.

Отац Николај је нам објаснио да је имену цркве додата одредница „стара“ како би се тиме показало да је ово најстарији храм посвећен Светој Петки – Параскеви на територији Софије. Осим тога, не треба га мешати с црквом Свете Петке Самарџијске посвећеном мученици Параскеви из Иконије, у Малој Азији, која је живела у 3-4. веку.

Храм је подигнут као једнобродна базилика, каже отац Николај и додаје: Основни корпус је за око метар и по нижи него припрата а на истом је нивоу са Ротондом Светог Георгија из 4. века која се налази у непосредном суседству. Из тог разлога неки савремени истраживачи сматрају да је храм изграђен у 13. веку као део палатног комплекса севастократора Калојана – тадашњег управника Средеца, данашње Софије. Постоји и друга теза према којој је поред палатног комплекса саграђен и митрополитски, а овај храм је још тада био у његовом саставу.

Свештеник Николај каже да нема писаних извора који би јасно потврдили да је за време владавине Турака црква била срушена, претворена у џамију или затворена. Спомиње се да је у то време обновљена, а Герлах је у свом „Дневнику једног путовања до Османске порте у Цариграду“ исту цркву описао као „скромну малу, једнобродну цркву богату украшену фрескама. И данас се у нишама поред светог олтара могу видети фреске које, према процени екипе рестауратора која је радила у цркви у периоду од 2001. до 2002, потичу из 15. века. Наш саговорник каже да је од свог оснивања до данас храм неизоставно везан за Софијску митрополију и као њен битан део одиграо је основну улогу у очувању духовног јединства православних хришћана.

Бугарски народ поштује Свету Петку коју сматра својом небеском заштитницом. И данас овај храм привлачи вернике бројним реликтима који се чувају у њему.

Једна од старих светиња које се чувају у њему јесте дрво које се повезује са Светим Терапонтом кога црква слави 27. маја, прича отац Николај. Има много икона из 18. и 19. века. Међу њима се посебно истиче чудотворна икона Свете Преподобне Петке – Параскеве у чијем се ћивоту с проскинитарима чува делић њених моштију и делић животворног крста Господњег.

На нашу велики срећу смо 2018. године од Његове Светости Патријарха Бугарског Неофита добили одећу у којој су се налазиле мошти светице у граду Јашу, Румунија. У светом олтару се чува делић моштију Светог Харалампија, Светог Теодора Стратилата и Светог Пантелејмона. У посебан проскинитар постављена је папуча Светог Спиридона Чудотворца, епископа Тримитунског, која је освештена на Крфу где се налазе мошти свеца. Све те светиње духовно оплемењују живот и молитву сваког ко је дошао да се с вером у души поклони у нашем храму, каже на крају нашег разговора отац Николај уз жељу да Бог чува људе на овом свету, те да им подари здравље радост и духовну снагу.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: bg.wikipedia.org и hramsvetapetka.org