Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Документарна изложба „Гласови у подршку слободи“ представља одјек гушења Априлског устанка у међународној јавности

Која је цена слободе и који је пут који је Бугарска прошла до свог Ослобођења од турске владавине 1878. године? Одговоре на ова питања откривамо у објављеним у светској штампи чланцима у заштити Бугара након Априлског устанка из 1876. године. Приче – њих скоро 3.000 - многих новинара, писаца, познатих личности и научника о масакру којем је подвргнуто бугарско становништво после устанка, појавиле су се у више од 200 новина. Уочи националног празника Бугарске 3. марта, нека од тих историјских и емотивних сведочанстава представљена су у документарној изложби насловљеној „Гласови у подршку слободи“ која је приређена у фоајеу Обласне управе у граду Добричу, а уз садејство Регионалног историјског музеја.

Оно што су Бугари урадили за време Априлског устанка уздрмало је Европу – подсећа Надежда Иванова из Регионалног историјског музеја у Добричу. – Њихова самопожртвованост изазвала је код слободоумњака жељу да категорично изјаве да тај напаћени народ на Балкану не заслужује сличну судбину.

У књижевном фонду музеја у Добричу чувају се сведочанства америчког новинара Јануариуса Магахана после покоља у Батаку: Мало је суза било у тој свеопштој жалости. Била је то сува, тешка, очајничка патња. Извор суза је био осушен пре више недеља, али је прилив туге и беде био већи него икада и тражио је да нађе одушак без њихове помоћи… Тужни плач жена и деце је нас пратио свугде где смо ишли. Верујем да више никада нећу чути јаук њихових удружених гласова, плач који се дизао до небеса.

Управо та писма дописника Daily News-асу натералабританског политичара Вилијама Гледстона да позове широку јавност: Оно што се дешава у Бугарској доказује потребу од уједињених европских држава. Приведимо крају империјe-убицe. Ућуткајмо фанатизме и деспотизме.


Против геноцида над Бугарима су се изјаснили и Гарибалди, Тургењев, Виктор Иго и Жил Верн. А руски дипломата у Турској, кнез Алексеј Церетели, који је био сведок догађаја и дубоког очаја Бугара, подвукао је: Спас може да дође само споља. Треба ли да говоримо да се Бугари уздају само у руског цара и православну Русију.

Поред гласова свих тих истакнутих личности се чује и глас великог Достојевског:

Познато је да упоређују његов глас са звоном који узбуњено алармира о свему што се овде дешава – настављагђа Иванова. – Многи велики мислиоци и људи левичарских схватања – сви су били на страни Бугара. Одјек је допро и са оне стране океана, а када су новинари, војни аташеи и представници различитих држава дошли у Бугарску, ране Априлског устанка још увек су биле свеже.

По речима Надежде Иванове те се ране још памте, јер су то најдраже жртве које је бугарски народ дао у име толико велике и узвишене ствари каква је слобода.

Данас многи научници и историчари споре, а и млади људи који долазе у музеј постављају питање: Ако сада треба да станемо под заставе једне опште револуције, колико би људи жртвовало своје најдраже за слободу? Можда је наша изложба управо покушај да провоцирамо посетиоце да размисле о слободи. Веома често слободу узимамо здраво за готово, а она је извојевана по цену огромних жртава. Људи су се одрекли личног и светог како би кренули у име опште добробити.

Документарна изложба у Добричу ће бити отворена за посетиоце до краја априла, када ћемо обележити 143 године од Априлског устанка.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: dobrich.government.bg




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Патријаршијски саборни храм Светог Александра Невског обележава век постојања

Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..

објављено 22.11.24. 07.15

Хришћанска породица јача везу између Бога и нас

Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..

објављено 21.11.24. 06.30
Глава Севта III

Пре 20 година археолог Георги Китов открио гроб Севта III

Дана 11. јуна 2007. године председник САД Џорџ Буш млађи боравио је у посети Софији. Конференција за новинаре одржана је међу експонатима Националног археолошког музеја. Свечани ручак за госта приређен је нешто касније у просторијама Националног..

објављено 16.11.24. 12.15