Мегалити – ове енигматске камене структуре створене пре више миленијума, присутни су у разним деловима света.Истраживачи их деле на долмене и менхире. Долмени су попут кућица изграђених од окомитих камених блокова посложених без малтера и наткривених каменом плочом. Менхири су стубови посађени у земљу у виду неотесаног обелиска који стоје усправно - појединачно или у групи, поређани или разбацани на терену, понекад постављени у облику круга који се зове кромлех. Таквих конструкција има и на обали Црног мора које по речима истраживача мегалитске културе доц. Љубомира Цоневаформирају Црноморски мегалитски лук. Он се протеже од Источних Родопа, кроз планину Сакар, источни део Старе планине, Шуменски крај, рт Калијакра, Кримско полуострво, Кавказ и сеже све до Јерменске висоравни. Научници су убеђени да мегалити спадају у сакралну архитектуру. Када су, међутим, створени? Да ли постоје неке сличности и веза међу различитим објектима на обали Црног мора? Са овим питањима смо се обратили доц. Цоневу. „Када је реч о мегалитима, питања је више него одговора. А и међу одговорима је мало оних који се могу непобитно доказати – признаје истраживач. – Парадоксално је то што су мегалитски објекти по нечему слични, али нема два истоветна.“

„На Балкану је откривено око 400 долмена и исто толико менхира. На Кавказу долмена је око 2.000, али пак нема менхира. На Јерменској висоравни постоји један изузетно леп објекат који сачињава више стотина менхира и један мали долмен у средини.Локални научници тврде да потиче из V-IV миленијума пре Христа.Новији од јерменских су по свој прилици кавкаски мегалити датирани на XXV - XV в. пре Христа. /ІІІ–ІІ миленијум пре Христа/. 4-5 века пошто су тамо престали да подижу такве конструкције, појавила се најмлађа – Балканска мегалитска цивилизацијадатирана на XII - VI в. пре Христа.Не бих могао знати, али јако желим да утврдим да ли је овај огромни размак у времену реалан или је резултат непрецизног датирања.Чини ми се мало вероватно да толико блиске локације постоје апсолутно изоловано, уз то са таквом великом временском разликом“ – сматра доц. Цонев.

Главни проблем код мегалита је њихово прецизно датирање. Уколико се он реши, биће подигнут вео мистерије око њих. Мегалитске конструкције су у свакој земљи истражене у различитом периоду и на основу метода различитог степена поузданости. Према Љубомиру Цоневу најтачније су датирани кавкаски долмени применом метода радиоактивног угљеника -14 и оптички стимулисане луминисценције. У Бугарској датирање се заснива на керамичким налазима за које је сасвим могуће да потичу из каснијих епоха.

Где се у нашој земљи могу видети добро очувани мегалитски објекти?

„Долмена има у бугарском делу планине Странџа, у Сакар планини и источним Родопима. Највећи и релативно најбоље очувани примерци су у Странџи, недалеко од границе према Турској.Они су остали готово такви какви су и некада били захваљујући томе што је пре више година био на снази рестриктивни режим посета овог региона због близине границе. Тако је ова територија остала недоступна за дивље трагаче за благом. Приступачније туристима је подручје планине Сакар, где је већина долмена у близини пута Харманли – Тополовград“ – каже доц. Цонев.

Што се кромлеха тиче, у Бугарској је откривено пет таквих мегалита. Један се налази у селу Долни (Доњи) Главанак у источним Родопима – сачињава га двадесетак камених блокова, високих око 1-1,50 м – кружно поређаних. Други кромлех је постојао код Старосела, недалеко од села Старо Железаре; он је обухватао 24 менхира, пободена у облику круга. На жалост је уништен. Трећи је могуће видети на рту Емине. Менхира, поређаних један поред другог или груписаних има у близини Плиске. Називају их „девташлар“ („духови-каменови“). Неки научници тврде да су дело Протобугара. Доц. Цонев се односи са скепсом према тој теорији:

„Мени је потпуни апсурд да људи који су досегли одређени ниво цивилизације, који су имали своју државу и касније се преселили у ове пределе, освојили територију и основали нову државу са престоницом, почну да ту и тамо побадају велико камење. То је исувише примитивно за ниво на којем су се тада налазили Протобугари – убеђен је доц. Цонев. – Поред тога нигде у списима о древним Бугарима није наведено какво је ово камење. Шта више, Бугари су проширили границе своје државе све до Егејског мора. Али се тамо није појавио ниједан сличан споменик. Зато је мени логичније да је у питању неки други историјски слој.“

Сви се ови спорови могу једнозначно решити датирањем објеката помоћу оптички стимулисане луминисценције. Применом ове методе датирани су геоглифи (цртежи) на Наска-висоравни у Перуу, који сваке године привлаче бројне туристе из целог света, истиче Цонев. То бисмо могли урадити ако прибегнемо услугама наших јужних суседа – Грка, који одавно користе ту методу.

Превод: Ана Андрејева