До 30. јуна Регионални историјски музеј у Софији представља изложбу „Нека буде благословљен хлеб и живот“. Она садржи експонате из колекције донатора и мецене Антонија Василева. Акцент је стављен на печате за просфору, хаџијске иконе тзв. „јерусалими“, принтове и иконе који су коришћени у хришћанском култу, кући и храмовима.

Изложба има амбициозни циљ да први пут представи око 150 печата за просфору. То је највећа колекција у Бугарској, а можда и на Балкану – прича кустос изложбе Кателина Павлова. – Ти се печати користе за благосиљање хлеба.

Приказани евхаристички печати су израђени од дрва, а ређе и од мермера, алабастера и бронзе. Они се користе једино у храму за једну од седам светих тајни у православном хришћанству – Евхаристију или Причешће. Представљене су и проскурице са ликовима светаца које се користе претежно код куће за благосиљање хлеба печеног поводом различитих хришћанских и породичних празника. Један од великих печата пак је од камена и кречњака, а на њему је представљена сцена „Благовести“.

Антонио Василев је своју колекцију сакупљао 20 година и, како он каже, „све се у животу дешава у своје време, тако да је најзад дошао и моменат да се ова изложба реализује и да буде приказана широкој јавности“.

Најнепознатији печати потичу из Северозападне Бугарске. У нашим пределима преовлађују округли печати, али у Видинском крају постоје и други, необичнији, у облику крста, који су такође веома интересантни – каже колекционар.

Знатан део колекције Антонија Василева чине хаџијске иконе или „јерусалими“ с краја ХVIII и почетка XIX века. Највећа од њих је из 1892. године, димензија 176 х 127 см.

„Јерусалими“ су платна која су рађена према канону од палестинских мајстора а на наруџбину ходочасника који су долазили у Јерусалим да посете Божји гроб. На њима је осликан ентеријер храма Вазнесења Христовог, написано је име ходочасника-наручиоца, година у којој је допутовао у Јерусалим, а  испред имена исписано је „хаџија“. По повратку нови хаџија је ту слику стављао у најлепшој соби, показивао родбини и гостима, бринуо о њој, чувао је под белим платном како не би избледела и опстала за његове наследнике, прича Кателина Павлова.

Ходочасници су са својих странствовања доносили и принтове. Они су их преклапали или савијали у ролне, брижљиво их чували код куће, поред домаћих дрвених икона.

Принтови су црно-бели отисци који су допунски обојени. Они су претежно с краја ХVIII и XIX века. Реч је о тзв. „папирним иконама“ или „папирним благословима“. Верници су их куповали обилазећи света места на нашем поднебљу или пак са Атоса. Доносили су их и из Јерусалима. На овој изложби представљамо један мали део колекције Антонија Василева – 5 принтова. Три представљају Зографски, Хиландарски и Бачковски манастир, један са ликом Светог Николе и сценама из његовог житија, као и један са ликом Арханђела Михаила који односи душу верника – објашњава Кателина Павлова.

Изложба и све пратеће манифестације везане за колекционарство и религиозну филозофију одржавају се са благословом Његове Светости патријарха бугарског и митрополита Софијског Неофита I. Мецена Антонио Василев је у знак захвалности за његово родољубље добио Адмиралтејску диплому, а он је, са своје стране, поклонио један од изложених јерусалима и 4 иконе Регионалном историјском музеју у Софији.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: sofiahistorymuseum.bg, Десислава Семковска и Ани Петрова