Бугарска се на истоку граничи с Црним морем, стога не треба да нас чуди то што је наш народ испредао бројне легенде о њему. Према једној од њих, ово море су назвали Црним због великог броја бродолома у њему. Које тајне крије Црно море? Ово питање је себи поставио милијардер Ханс К. Раузинг, оснивач Expedition and Education Foundation. У потрази за одговором је Раузинг покренуо и финансирао Black Sea MAP – један од највећих пројеката археолошких истраживања у свету. Руководилац пројекта је проф. Џон Адамс с Универзитета Саутхемптон. Према првобитним плановима, пројекат је требало да се реализује у Турској, али је због великих бирократских препрека екипа научника одлучила да истраживање спроведе у територијалним водама наше земље. Бугарска је брзо уклонила административне препреке и дала зелено светло за спровођење истраживања која су трајала од 2015. до 2017. године. С бугарске стране су на чело пројекта дошли доц. Људмил Вагалински, тада директор Националног археолошког института при Бугарској академији наука и др Калин Димитров из Центра за подводну археологију у Созополу. У истраживањима су научници користили најсавременију опрему која је постављена на роботизовану платформу на даљинско управљање, која се креће тик изнад самог дна мора. На овај начин се прикупљају подаци о бродоломима и промени нивоа Црног мора након последњег леденог доба.

По речима дра Калина Димитрова, у том периоду је Црноморска обала Бугарске претрпела значајне промене:

Ниво Црног мора има један минимум који је достигао дубину од преко 100 м, у самом јеку леденог доба. Тада је велики део водених ресурса у северној хемисфери заледио. У следећој фази, топљењем леда, ниво мора је порастао, али веза између њега и Босфора није успостављена. Вероватно је био неки период када је Црно море било слатководно, пошто су притоке које су се уливале у море биле веће у односу на испаравања. У ствари, ниво Црног мора је у једном тренутку био виши него онај Медитеранског мора. Касније је, топљењем леда, ниво Светског океана порастао и све се изокренуло. Тако је Црно море постало слановодно, каже Калин Димитров.

А истраживаче је највише импресионирао:

Велики број потонулих дрвених бродова који, практички, покривају добар део историјског периода који проучавамо, а исто тако и то да су изузетно добро очувани, каже др Димитров. Током друге и треће године истражили смо укупно 61 брод из периода када су данашње бугарско приморје насељавали грчки колонисти, до 19. века. Ови бродови су били на дубини од 40-50 м до 2 км у две велике зоне које смо истражили. Једна се налази испред јужног дела бугарског приморја, а друга – на северу нашег приморја, трасом пропалог Јужног тока.

На основу пронађених олупина бродова, можемо нешто више сазнати о економском развоју тог подручја – од римске и ране византијске епохе до контаката са земљама западне Европе, први од којих су, судећи по бродоломима, успостављени крајем 13. века. Ево шта је још рекао др. Калин Димитров:

Најстарији бродолом који смо имали прилику да истражимо условно смо назвали „Одисејев брод.“ Реч је о пловилу с почетка 4. века пре Христа, који лежи на дубини од око 1.700 м у северној зони. Вероватно је у питању војни или војно-трговачки брод. Практично је идентичан броду који је приказан на једној веома познатој грчкој вази у црвенофигуралном стилу, која се чува у Британском музеју. На њој је приказан мит о Одисеју који пролази крај сирена.

Паралелно са истраживањима остатака потонулих бродова у отвореном мору, почела су и археолошка ископавања објекта који је пронађен крајем седамдесетих година минулог века, пред ушћем реке Ропотамо. Реч је о насељу из раног бронзаног доба.

Научници се надају да ово није крај истраживања подводних археолошких богатства Црног мора, те да ће бити и других спонзора који ће подржати пројекат Black Sea MAP.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова