Злата Магленска је светица која је на иконама увек приказивана у народној ношњи. Она је живела у 18. веку у малом сеоцету близу Маглена, тада још у саставу Османског царства, а позната је по томе да није пристала да се одрекне хришћанске вере и прими ислам. Била је лепа, скромна, благочестива и непоколебива. Већ десету годину заредом Државна агенција за Бугаре у иностранству (ДАБИ) уручује признање „Бугарка године“ по имену Свете Злате Магленске.
Међу номинованим за награду која се додељује за допринос очувању и промоцији бугарског језика, културе и традиција ове године је било пет Бугарки које живе у иностранству: Дорис Ернандес-Дукова из Боготе, оснивач бугарско-колумбијске организације „Алијанза,“ Иринка Гочева, професор бугарског фолклора у Чикагу, оперска певачица и члан Клуба бугарских жена и породица у немачком граду Хамбургу Људмила Георгијева, Светла Кјосева, директор бугарске школе у мађарској престоници и директор Болградске гимназије „Георги С. Раковски“ у Украјини Снежана Скорич. Жири је изабрао Иринку Гочеву за овогодишњег добитника награде „Бугарка године.“
Она је жена невероватног шарма. Каже да сваки пут кад чује звук гајди и кавала, пожели да заигра. Више од 15 година Иринка Гочева мотивише преко 70 Бугара старости од 5 до 55 година да сатима играју народне игре по завршетку радне недеље, а успела је да магијом бугарског ритма очара и своје америчке пријатеље. Она је оснивач и уметнички руководилац једног од највећих бугарских састава у Северној Америци – Фолклорног ансамбла „Хоро,“ као и дечје фолклорне формације „Хорце“ при бугарској школи „Џон Атанасов“ у Чикагу. Пише и режира професионалне кореографске композиције које чланови ансамбла и формације изводе на свим битнијим догађајима које организује бугарска заједница у Чикагу и околини, а исто тако и на међународним фестивалима у САД и Канади. Однедавно своје кореографске вештине преноси једном кореографу у Флориди где предаје фолклор у бугарској допунској школи у граду Сарасоти. Генерални конзул Бугарске у Чикагу Иван Анчев за њу каже да је један од вођа бугарске заједнице у Чикагу и Средњем западу САД. Народне песме, игре и обичаји су чувари нашег идентитета, то су оне видљиве и невидљиве нити бугарског ДНК који нас повезује као мост преко свих мора и на свим континентима, и који на посебан начин допуњује нашу веру, рекла је потпредседница земље Илијана Јотова приликом уручивања награде. С великим узбуђењем је Иринка Гочева примила ову награду. Каже да је након првобитног изненађења које је изазвала вест да је избор пао на њу себи рекла „Браво!“ Браво припадницима бугарске заједнице чија енергија и жеља за сценским наступима подстичу Иринку Гочеву да чини чудеса:
Ова награда је за мене високо одликовање које примам у име своје породице и читаве бугарске заједнице у Чикагу. Наставићу да са истим ентузијазмом и одговорношћу радим на повећању броја људи заљубљених у бугарску народну песму, игре и обичаје, као и на неговању бугарске традиције.
Ансамбл „Хоро“ чији је оснивач Иринка Гочева постоји већ 16 година. На почетку су састав чинили Иринка, њен супруг Тодор Гочев и још петоро ентузијаста. Данас је број сталних чланова достигао 70.
Ритам и игра чине једну целину и када се ухватимо у коло, ми осећамо како ова магична енергија пролази кроз наше руке. Најјаче то осете људи који воле да играју коло, каже Иринка Гочева и додаје: Коло је за мене као опијат. Оно нам је у прошлости помогло да опстанемо, а данас имамо потребу да будемо заједно, да се држимо за руке. Да не заборавимо одакле смо потекли.
У сали у којој одржавају пробе чланови ансамбла као да се враћају у Отаџбину.
Осећај је стварно врхунски. Увек сам осећала велику носталгију за домовином а на пробама заборављамо на свакодневне бриге и у потпуности се посвећујемо нашим играма и песмама. Бугарске традиционалне игре и музика ми уливају снагу да наставим свој живот у иностранству. Јер живети у туђини није лако. Читав ансамбл, деца и одрасли створили смо једну малу Бугарску у Чикагу, а то је дивно.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ..