Прелиминарни резултати избора за Европски парламент у Бугарској које је у понедељак ујутро објавила Централна изборна комисија /ЦИК/ потврђују да ће у новом сазиву Европског парламента бити представника пет, а не као што се очекивало четири партија из Бугарске.

Велико изненађење донела је коалиција десних формација „Демократска Бугарска“ за коју се сматрало да је аутсајдер. Посебну вредност том скромном резултату придаје околност да код 99,48% обрађених записника ван граница наше земље, 28,75% свих гласова добила је управо она.

Победа владајуће партије ГЕРБ, која је на овим изборима учествовала заједно са Савезом демократских снага /СДС/, је била очекивана, али је изненадила великом премоћи над левом коалицијом - Бугарском социјалистичком партијом за Бугарску /БСП за Бугарску/.

Велико заостајање БСП за победником, у очима многих претвара њено у принципу достојно друго место у пораз.

Покрет за права и слободе /ДПС/ је заузео трећу позицију, као што се и предвиђало, али са резултатом већим од сумарног резултата националистичких формација из коалиције „Уједињени патриоти“, који су на европским изборима наступили самостално.

Резултат партије ВМРО-Бугарски национални покрет /ВМРО-БНД/ знатно премашује резултате Националног фронта за спас Бугарске /НФСБ/ и партије „Атака“, а у представи јавности то ставља ВМРО у позицију лидера национализма и патриотизма у земљи.

Упоређена са изборима за Европски парламент у Источној Европи, излазност у Бугарској се може оценити и као изненађење. Док се она у другим европским државама повећала, у Бугарској је опала до испод 32%. Али може испасти да је реална излазност већа , негде око 40-42 одсто, ако је тачна теза агенције „Алфа рисерч“ да је на бирачким списковима број бирача нереално висок и да број бирача не износи 6,3 милиона, него реално 5,1 милион.

На прве три позиције на изборима у Бугарској су снаге које припадају три водеће европске политичке породице у Европском парламенту а то су: ЕНП /ГЕРБ и СДС/, ПЕС /БСП за Бугарску/ и АЛДЕ /ДПС/.

По свему се чини да ће резултати избора за Европски парламент код нас имати свој утицај на унутарполитички живот Бугарске. Није се оцртала алтернатива тренутној влади и тако је теза социјалиста о превременим парламентарним изборима који ће уништити трећу владу Бојка Борисова постала неприхватљива. Уместо да свргава владу, БСП ће у непосредној будућности морати да тражи одговоре на тешка питања везана за саму њу – резултат чега је њено велико заостање за владајућом партијом ГЕРБ, да ли је била правилна толико агресивна линија понашања према владајућој партији, ко ће сносити одговорност за све што се десило, зар се неће већ нарушено партијско јединство још више нарушити.

Владајућа коалиција ће остати на власти, али може претрпети интерне промене. Могуће је да ниски резултати НФСБ и партије „Атака“ доведу до смањења њихове тежине у извршној власти на рачун повећања угледа трећег партнера у саставу коалиције „Уједињени патриоти“ – ВМРО. Не искључује се могућност да владајућа партија ГЕРБ пожели да на неки начин привуче у извршну власт и представнике класичног десног политичког простора.

Могуће је да неочекивано добри резултат партије „Демократе за снажну Бугарску“ подстакне снаге десног политичког круга да поново покушају да се уједине.

Заинтересоване политичке снаге ће на сва ова питања тражити одговоре пре локалних избора планираних за ову јесен. Оцртава се занимљива друга половина политичке 2019. године.