Представници научних и истраживачких центара са три континента разматрају у Бургасу решења еколошких проблема у различитим областима. Једна од тема 6. Међународне конференције "Еколошко инжењерство и заштита животне средине" везана је за биолошку разградњу потенцијалног отпада генерисаног током дугорочних космичких мисија.
Да ли знате да сваке године космонаути Међународне космичке станице генеришу отпад у количини од неколико тона годишње? Тренутно је проблем решен тако што се отпад баца у атмосферу где и сагорева. Међутим, ако је реч о дугорочнијој мисији на Месецу или Марсу, какве су амбиције човечанства, то је неприменљиво, сложили су се професор Вјачеслав Иљин са Московског института за медицинско-биолошке проблеме и проф. Христо Најденски, директор Института за микробиологију при Бугарској академији наука /БАН/. Двојица научника су међу учесницима Међународне конференције „Еколошко инжењерство и заштита животне средине“.
Бацање тог отпада и целулозе у космички простор ће бити забрањено. О томе се воде преговори, објашњава проф. Христо Најденски. Доћи ће до потребе да се сав отпад прерађује на самој космичкој станици и да тамо служи као извор воде, угљен-диоксида, енергије. Тренутно Институт за медицинско-биолошке проблеме у Москви и Институт за микробиологију при БАН разрађују заједно методе анаеробне биодеградације тог отпада уз помоћ микроорганизама. На Земљи то је остварено у експерименталном плану а сада предстоји оптимизација одговарајућих метода за космичку средину.
Уклањање таквог отпада је од великог значаја како за космонауте тако и за људе на Земљи. Тако је, јер он садржи потенцијално патогене односно опасне микроорганизме који се у космичким условима могу додатно изменити.
Ширење отпорности на антибиотике други је проблем који занима научнике.
То је веома актуелно питање с обзиром да се наредне деценије очекује бум отпорности на антибиотике и медицина ће се суочити са озбиљним проблемом, објашњава проф. Христо Најденски. Решења су могућа у различитим правцима. Аутори су представили поједине препоруке везане за сузбијање ширења антибиотика као и за укључивање нових мера које ће допринети добром здрављу људи и животиња. Колеге из Француске су имале занимљиве презентације у вези са оптимизацијом низа биотехнолошких процеса. Како можемо да, уколико мењамо неке параметре, рецимо температуру околне средине, влажност или др. у неком процесу, путем математичког модела предвидимо крајњи резултат тих биотехнологија.
За време Конференције у Бургасу, у оквиру посебне сесије ће се разматрати природне катастрофе у бугарским шумама и шумски пожари у периоду од 2009. до 2018. године. Актуелне сателитске фотографије ће омогућити процену и мониторинг тренутног стања вегетације, водног индекса и других показатеља заштићених зона.
Научни форум у нашем црноморском граду је још једном заредом окупио афирмисане и младе истраживаче из Француске, Италије, Белгије, Холандије, Португалије, Русије, Украјине, Летоније, са Кипра, из Грузије, Алжира и Бугарске. Коорганизатори догађаја који ће потрајати до 7. јуна су Универзитет "Проф. др Асен Златаров" у Бургасу и Институт за микробиологију при БАН.
Превела: Албена Џерманова
После скоро 80 година, у Бугарској је формирана нова гнездилишна колонија угроженог кудравог пеликана. Птице су населиле вештачка острва, која је изградило Бугарско друштво за заштиту птица у зони „Комплекс Мандра-Пода“, делу еколошке мреже „Натура..
Пловдив се нашао на шестом месту листе градова са највећим саобраћајним гужвама у свету, иза Мексико Ситија, Бангкока и Букурешта, док је Софија на 52. позицији. Истраживање је спровела агенција „Том Том“, чији су представници прешли 700 милиона..
Бугарска учествује на међународном сајму туризма CMT у Штутгарту, који се одржава од 18. до 26. јануара 2025. године. Овај престижни догађај посвећен је камперима, караванингу, моторциклизму, бициклистичком туризму, голфу, SPA туризму, крстарењима и..
У јеку кампање за плаћање пореза за протеклу 2024. годину, Национална агенција за приходе (НАП) подсетила је инфлуенсере, блогере, влогере и друге..