Године 2018. године број избеглица је у светским размерама достигао 25,9 милиона људи, стоји у Годишњем извештају Агенције УН за избеглице о глобалним трендовима. Сува статистика о Бугарској показује да је 2018. године азил затражило 2.536 лица, а само до априла ове године њихов број износи 416. Међутим, иза сваке бројке стоји људски живот, судбина, сан.

У бугарском друштву постоје страховања која узрокују различите стереотипе па чак и појаву митова у вези са избеглицама – каже Борислав Грозданов из Агенције УН за избеглице у Бугарској. – Сваке године радимо репрезентативно истраживање расположења бугарског друштва према избеглицама и људима који траже азил. На бази нашег истраживања од 2018. године могу да кажем да је једно од основних страховања везано за криминал и тероризам, али последњих 5 година не постоји случај избеглице који је у Бугарској повезан са таквим чином.

Са чиме се суочавају избеглице и какви се напори улажу за њихово лакше прилагођавање новим условима?

Свако ко тражи азил суочава се са изазовима: не зна наш језик, не познаје државно уређење. Радимо у правцу његове правилне адаптације, направили смо филмове, који су преведени на све језике смештених лица, који пружају информације о томе шта се мора знати о земљи, културној оријентацији и поступку кроз који пролазе избеглице, обезбедили смо и могућност за изучавање бугарског језика – објашњава Јанита Манолова, директор Дирекције за социјални рад и адаптацију Државне агенције за избеглице при влади Бугарске. – Сам поступак траје од 3 до 6 месеци. После 3. месеца избеглице добијају исправу која им омогућава запослење. Информишемо их о могућностима које се нуде, у зависности од њихове компетенције, образовања, професионалног стажа и њихове жеље да раде у било којој сфери.

Међу приоритетима рада Државне агенције за избеглице су деца. Нама је посебно важно да деца знају бугарски језик и да се школују – подвлачи Јанита Манолова. У центрима Државне агенције за избеглице су издвојене посебне просторије за децу у којима она могу да изнесу своје жеље и страхове. Формиране су и тзв. „безбедне зоне“ у којима 24 часа на услузи стоје психолози, педагози и социјални радници.

Сарађујемо и са другим установама и НВО. Сваке године учествујемо на такмичењу „Својим очима видео сам невољу” софијске Дирекције за противпожарну заштиту и Новог бугарског универзитета у Софији. Избеглице су људи који беже од оружаног сукоба или из неког другог разлога у нади за бољим животом. Ми чинимо све потребно да бисмо показали наше гостопримство и толеранцију – тврди Јанита Манолова.

Наша мисија је да обележимо овај дан и покажемо саосећање са људима у невољи, да изразимо наше поштовање према њиховој храбрости да напусте своје куће и крену у непознато. Тај дан не називамо празником, јер то што су људи постали избеглице и што у свету има избеглица не може бити повод за празновање – подвлачи Мартина Рајчинова из НВО „Каритас“. – Данас желимо да покажемо храброст деце у овим тешким тренуцима, да учинимо тако да се она осећају поносном својим оствареним резултатима. Припремили смо и неколико видео-прилога који садрже приче људи који су се већ интегрисали у Бугарску.

Занимљиве манифестације су припремили и из Агенције УН за избеглице.

Покрећемо кампању која ће обезбедити информације и пружити могућност сазнати занимљиве чињенице у вези са избеглицама – објашњава Борислав Грозданов. – Званично отварамо интерактивну фото-изложбу Николаја Стојанова и Фани Бачварове под насловом „Идентитет“ (Identity) са причама 10 избеглица и људи који траже азил – из Сирије, Ирака, Авганистана, Ирана и Малија. Захваљујући мобилној апликацији фотографије ће оживљавати у видео-причи – човек са фотографије каже ко је, одакле долази, зашто жели да остане у Бугарској, који су његови снови, које су његове амбиције… И ако погледамо све те њихове приче видећемо да сви ти људи који беже од рата и сукоба и ми имамо много тога заједничког.

Превела: Албена Џерманова