Иако по занимању није геолог, нити истраживач древних култура Румен Зиновијев често путује по земљи у потрази за старим светилиштима, олтарима, необичним стеновитим формацијама. Све је почело пре 5 година када му је пала на памет сјајна идеја која убрзо се претворила у његову пасију:
С пријатељима смо отишли у Стрелчу у Средњој гори. На том месту се могу видети бројне необичне стеновите формације, већина којих је дело људске руке. Када сам их угледао, одједном ме је обузела жеља да трагам за новим формацијама тог типа. Определио сам се за Ћустендил и његову околину одакле потиче моја фамилија. Свима су познати мегалити у Странџи, Рили, Пирину, Средњој гори. Помислио сам да није могуће да у мом крају нема сличних формација јер су у давнини људи исповедали веру у камење, дрво, воду и ватру.
У „свом архиву“ има већ неколико стотина стеновитих објеката и планира да објави фото албум како би људи видели колико неодгонетнутих загонетки крије Бугарска. Ка појединим формацијама га понекад усмеравају мештани. Они знају та места, али не приписују значај детаљима попут усеклина, ниша, каже Румен. На објектима обично покушава да пронађе трагове који указују да су они људском руком створени.
На овим стенама препознајемо наш рад и емоције – рупе, нише, удубљења правилног облика. Ово камење има велику чврстину и отпорност тако да је немогуће да природа направи савршен круг, троугао, линије које се укрштају или људске ликове. Практично, имамо једну статуу – рецимо, неког владара, а јасно се виде његове очи, нос, уши, усне, или пак зооморфну фигуру, стена у облику рибе, каже Румен Зиновијев.
Идеја ми је да пронађем оно што нам природа није открила. Временом сам закључио да је она веома мудра јер скрива од нас ствари које ћемо ми, кад бисмо за њих знали, уништити. Нажалост, бројни су примери таквих и сличних објеката које су трагачи за закопаним благом уништили. Такав пример је, рецимо, светилиште Крстасти камен у Ћустендилском крају – то је велики крст од камена који потиче из дохришћанског доба (на овим просторима је било хришћана и пре него што хришћанство постане званична религија). Ако мало дубље проучимо историју, видећемо какву смо штету нанели ми, људи, нанели тој древности“.
Каже такође да неке ствари привлаче наш поглед али је веома тешко проценiти да ли су у питању дела људских руку или је то игра природе. Ако се утврди да се ради о конструкцији коју је направио човек, онда искрсава питање како је могуће да ондашњи људи посложе каменове тешке више тона, а да то наши савременици нису у стању да ураде.
„То су објекти стари хиљаде година – антропоморфне и зооморфне фигурес једне и други објекти које ја називам „постројењима“ с друге стране, тако Румен Зиновијев класификује стеновите облике. Мисли да нам је данас тешко да одгонетнемо њихов значај јер смо у великој мери изгубили везу са древношћу. Један од узрока те изгубљене везе је религија: „И сами знате да се свака нова религија темељи на претходној, али је у сваком случају уништава. На многим местима у Бугарској хришћанске цркве су изграђене на темељима паганских светилишта. И код муслимана је тако“, каже Зиновијев. „Још се пуно тога занимљивог може открити на овом поднебљу“, убеђен је он:
У Земенској клисури, например, има невероватних стена. Али треба имати очи за те ствари, иначе оне остају непримећене. Неретко је угао из којег посматрате од великог значаја. Тамо сам ја разазнао огромну главу са очима, носом, брадом и косом, са кацигом, могла би то бити глава ратника или жреца, особе која делује строго.
Други интересантан објекат је једна стена, опет налик на људску главу, али ако погледате са стране, тачно по средини главе је рупа, апсолутно округла као Месец. На стени је такође још једна рупа која је повезана са првом и ако погледате кроз њих, видећете небо.
У планини Средња гора пак сам видео две стене једна поред друге. И они који нису нарочито маштовити, могу уочити како се мушкарац и жена милују. Она је испод њега смешкајући се притворених очију, док је он одозго гледа.“
Данас се Румен Зиновијев осећа срећним, јер је открио шта га пали у животу. Права је срећа пронаћи нешто што остали нису још открили као и дотаћи се на неки начин емоције древних људи.
Превеле: Делихјусеинова, Андрејева
Фотографиje: Румен ЗиновијевУ ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..
Бугарска се на Међународном сајму International Golf Travel Market /IGTM/, који се одржава од 14. до 17. октобра у Лисабону, представља као дестинација која пружа незаборавна искуства за љубитеље голфа. Сајам IGTM је највећи догађај у голф..
На свечаној церемонији у Дому филма у Софији уручене су награде за најбоље планинарске домове и склоништа у оквиру конкурса „Планинарски дом године,“ заједничке иницијативе часописа 360Mag и Бугарског туристичког савеза. У конкуренцији је било више од..