Село Прилеп се налази 30 км југоисточно од града Добрича, а удаљено је свега 15 км од црноморског летовалишта Албена. У овом живописном сеоцету се налази „Медена кућа“ у власништву породице Михови. Недјалка и њен супруг Димитар су отишли у пензију, али им то не смета да заједно са ћерком и три унучета активно учествују у бризи око пчела, без помоћи са стране.
Приноси меда, односно укупан приход пчелињака су у овом крају нижи у односу на друге делове земље, због одсуства активне пољопривредне делатности. Намерно смо се преселили из Добрича у село Прилеп, јер сматрамо да је пчелама место у шумама, каже Недјалка Михова и додаје:
То је био наш дугогодишњи сан који смо остварили захваљујући породици наше ћерке. Она и њен супруг су дивни млади људи који су напустили леп живот и каријеру у Софији како бисмо удружили снаге и покренули породични бизнис. Наш циљ је да производимо и нудимо заиста природне, чисте производе, јер су савремени услови живота умногоме променили културу потрошње. Људи, на пример, не знају да прави мед с временом кристализује, често га загрејавају на високим температурама због чега он губи своја природна својства. Наш други циљ је да скренемо пажњу на један озбиљан проблем, а наиме, да пчелама прети изумирање. Стога смо на видљивом месту у „Меденој кући“ поставили речи Алберта Ајнштајна: „Нестану ли пчеле са Земљине површине, човечанству не би преостало више од четири године.“
Што се тиче људи који долазе у „Медену кућу,“ Недјалка Михова каже:
Кућу углавном посећују младе породице с децом. Волела бих да млади људи схвате да треба да исправе грешке које је наша генерација допустила, те да чувају природу. Урбанизација и живот без неких посебних напора су апетитан залогај, свако жели да му све буде на дохват руке. Али смо ми отровали земљу, а то је велики проблем.
Шта је то што „Медену кућу“ чини посебном?
Покушали смо да реконструишемо некадашња пчелиња станишта која су пчеле на нашим просторима насељавале у природи од давнина. Јер су повољни временски услови на нашој географској ширини погодовали развоју пчеларства, прича Недјалка и додаје: Камена кошница, кошница у дрвету и плетена кошница су прве ствари које ће посетиоци видети кад уђу у Кућу. Реконструисали смо и једну кошницу од глине из пчелињег газдинства старог 3.500 година, које је пронађено у Израелу.
Следе сунчани топионици за топљење воска које поседује већина пчелара, а које је изумео један Бугарин, што нам даје повода за понос.
Имамо и салу за дегустације где дочекујемо наше госте, служимо мед у саћу.
Пројектујемо кратки филм о једном од наших пчелињака, тако посетиоци имају прилику да нешто више сазнају о пчеларству, о томе како се вади мед, о отклапању саћа. Располажемо малим пчелињаком, 10-15 пчелињих заједница, на којем изводимо практичне демонстрације. Велико интересовање су изазвале две стаклене кошнице. У једној пчеле функционишу као у природи – без рамова, радилице су изградиле саће и гости могу да посматрају њихов плес.
Пчеле обично повезујемо с производњом меда, али да ли је то довољно?
Мислим да је прополис један од најлековитијих пчелињих производа, каже дугогодишњи пчелар Недјалка Михова и наставља: Пчеле користе мед и цветни прах који скупљају с цветова различитих биљака како би се развијале и нормално функционисале, дакле, то им је храна, док је смоласта супстанца (пчелињи лепак) с пупољака њихов лек. Прополис садржи 7 природних антибиотика и флавоноиде који су доказано ефикасни у борби против рака. Восак је такође веома користан по здравље. Или, пчелињи производи су право богатство, у прошлости је Бугарска њима плаћала порез Византији.
„Медена кућа“ током целе године дочекује своје госте из свих делова Бугарске, али и из Немачке, Русије, Јапана и арапског света.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: лична архиваПрвог дана 2025. године услови за планински туризам су одлични, саопштила је Планинска спасилачка служба Црвеног крста Бугарске за БТА. Време је сунчано и без ветра, али у појединим скијалишним центрима део објеката није у функцији. Максимална..
Туристичко друштво из Трна позива туристе да 1. јануара 2025. године заједно испрате први залазак сунца у новој години са врха Љубаш (1.399 м), који се налази у истоименом планинском масиву у региону Трна, на западу Бугарске. Полазак је планиран из..
Око 700.000 Бугара одлучило је да путује поводом дочека Нове године. Од тог броја, око 120.000 до 130.000 њих изабрало је да проведе празнике у иностранству, док је готово исто толико страних туриста одабрало Бугарску као своју новогодишњу..
Бугарска учествује на 28. Међународном сајму туризма и одмора за регион источног Медитерана ЕМИТТ, који се од 5. до 7 фебруара одржава у Истанбулу...