Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Инж. Ернесто Норијега: Громобранској заштити у Бугарској потребне строге норме и контрола

Фотографија: БГНЕС

Јул је стигао, а са њим и чести пљускови с грмљавином. Олујно невреме је, нажалост, однело и животе, међу којима и један дечји, на игралишту у Софији. Опасне муње и громови погодили су куће које су у потпуности уништене или делимично изгореле. То је поново на дневни ред ставило проблеме у сфери пројектовања, изградње и одржавања громобранских инсталација у земљи. У ствари, број оваквих несрећа расте у глобалним размерама, а разлог томе је глобално загревање. Питање је да ли уопште радимо на превенцији. У Бугарској нема статистичких података о броју сличних несрећа, исто тако још увек нема поузданих чињеница где и како гром удара, каже стручњак за громобранску заштиту инж. Ернесто Норијега Стефанов. На питање да ли у Бугарској постоје зоне с већим ризиком када је реч о ударима грома и муње, он је одговорио:

У Бугарској нема система који прати муње и громове у реалном времену. Упркос томе можемо рећи да су Софија и њена околина међу подручјима са највећим средњим годишњим бројем громова и муња по 1 км2– 12, с обзиром да је укупни средњи годишњи број за земљу 5. Али су ти подаци застарели, треба да се ажурирају, што ће бити од велике користи пројектантима приликом израде планова и нацрта, познато је да је један од критеријума за одређивање степена опасности за објекте управо учесталост муња и громова у одређеном крају, рекао је инж.Норијега и додао да нормативну базу такође треба ажурирати, јер практички већина пројектаната се у свом раду придржава већ застарелих критеријума. Тако, рецимо, ако неко одлучи да пројектује громобранску инсталацију за дата центар или фотоволтаични парк, у тренутној нормативној бази неће наћи потребна упутства и препоруке. Из тог разлога, многи пројектанти импровизују, траже информације на интернету. И надлежни органи често немају потребни капацитет, а провера се састоји само од уземљења.

Други проблем, према стручњаку, јесте да овде сви све знају и свако се разуме у све.

Код нас има много електромонтажних предузећа која раде све, укључујући и монтажу громобранске инсталације. Исту може да пројектује сваки пројектант у земљи, нешто што се не може видети у Француској, Шпанији, Немачкој, САД, на пример. У поменутим земљама постоје фирме које су сертификоване за изградњу громобранских система, каже Норијега. У Бугарској има свега четири фирме које се професионално баве тиме и које, сасвим логично, не могу да покрију читаву земљу. Према европским прописима, ако гром погоди громобранску инсталацију, потребно је да се изврши контрола исправности читаве инсталације, након чега се постављају бројачи муња и поново издају одговарајући сертификати. Исто тако треба да се одржавају и громобрански системи на старим зградама. У Бугарској, нажалост, то није правило, већ изузетак. Како бисмо решили ове проблеме потребна су строга правила и ефикасна контрола. Тренутно по речима Ернеста Норијеге:


Дечја игралишта и стадиони, цркве и манастири у којима се окупљају многи људи често нису опремљени громобранима. А у Истанбулу је на кров сваке џамије постављена громобранска инсталација. Ми обично чекамо да се догоди нека несрећа, па да онда неко нешто предузме.

А ево и пар практичних савета шта да радимо и како да се заштитимо уколико нас невреме затекне у планини:

Избегавајте усамљене објекте, усамљено дрво, склањање испод дрвета никако није најбоље решење. Не причајте телефоном, не отварајте кишобран. Како бисмо смањили опасност, најбоље је да чучнемо да не бисмо били највиша тачка.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: paradise-electric.eu


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Покренута петиција за проглашење првог морског резервата у Бугарској

Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..

објављено 31.10.24. 07.30

Гласање у дијаспори без већих изненађења

Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..

објављено 30.10.24. 11.50
Рајна Манџукова

Рајна Манџукова: Волела бих да рат не раздваја бесарапске бугарске заједнице у Украјини и Молдавији

Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..

објављено 29.10.24. 10.00