1993. г. универзитети Бугарске су отворили врата припадницима бугарских заједница широм света.Да би уписали универзитет у Бугарској они треба да испуне неколико услова: да прибаве доказ бугарског порекла, документ о завршеном средњем образовању који им омогућује да упишустудије и у земљи у којој живе; да имају стално пребивалиште ван Бугарске што се доказује личном исправом.Према распореду за сваку земљу сваки кандидат за упис на студијски програм подноси документе Комисији чији су чланови представници Министарства образовања и науке (МОН) и Државне агенције за Бугаре у иностранству.
Тамо где радна група не може отићи, документи се подносе у дипломатском представништву Бугарске, какав је рецимо случај са Казахстаном, објашњава Венко Божанов – главни експерт у Дирекцијиза високо образовање у МОН.
Приликом регистрације кандидат добија уписни број и полаже тест из бугарског језика и књижевности и из историје Бугарске. Тестови се бодују у Софији, а резултати се објављују на сајту МОН.Скор бодова на тесту, оцене са матурских испита положених у земљи пребивалишта и оцена из предмета који је најближе везан за студијски програм који кандидат жели да упише формирају средњу оцену на основу које се кандидати рангирају, а тај задатак је поверен Дирекцији за информационе и комуникационе технологије.Утврђује се прелиминарна ранг листа за кандидате усаглашена са планом уписа за одговарајућу земљу, а онда и коначна ранг листа после чега почиње упис на студије на бугарским универзитетима.
За неке смерове који су међу најпрефериранијим за наше сународнике из иностранства постоји велика конкуренција због чега се места брзо попуњавају, па нису сви у могућности да студирајуоно што највише желе. Међу тим струкама према Венку Божанову је медицина – апсолутни приоритет кандидата из Србије и Северне Македоније.Млади из Молдавије и Украјине најчешће се опредељују за психологију, јавну администрацију, политикологију, међународне односе, туризам.
Из којих земаља у којима живе Бугари у расејању има највише кандидата за школовање на универзитетима у Бугарској?
Последњих десетак година, па и више, највећи је број кандидата из Украјине и Молдавије – каже стручњак. – Скоро непромењен остаје број младих из Србије и претежно из подручја Димитровграда и Босилеграда који уписују студије у Бугарској. У неким годинама скоро сва одељења средњих школа у та два града полажу испите за пријем на бугарске универзитете.
Да ли кандидати морају доказати како располажу са довољно средстава (прихода) како би били примљени на студије у Бугарској?
Било је то проблем до пре неколико година када су они морали испуњавати услове за стране држављане са привременим боравком у Бугарској - објашњава Венко Божанов.- Након измена одговарајућих законских прописа довољно је да студенти, докторанди и специјализанти из бугарске дијаспоре примају стипендију и имају обезбеђен смештај у студентском дому. Тиме су испуњени захтеви бугарских надлежних органа према странцима који бораве у Бугарској: наиме они имају редовни, премда и минимални приход – стипендију от 240 лв. (око 121 евро) и гарантовани смештај. Стипендија се безусловно одобрава само за прву годину студија, а за сваку следећу студент мора имати средњи успех добар 4.00. Докторанди и специјализанти добијају стипендију за цело време обуке.
Превод: Ана Андрејева
Дана 25. јануара 1935. године цар Борис III је потписао указ којим је стављен почетак државне и професионалне радиодифузије у Бугарској. Овај датум сматра се темељним у историји бугарског државног радија који се на почетку звао „Радио Софија“, а..
БНР обележава 90 година свог постојања свечаним концертом у Софијској опери уз учешће свих музичких састава медија. Пре тога, по традицији, ће се у Првом студију нашег Радија одржати свечана церемонија уручивања Велике награде „Сирак Скитник“..
Према истраживању агенције „Мера“, спроведеном до 17. јануара, 61% Бугара свакодневно наилази на лажне вести. Још 17,5% њих се среће са лажним вестима барем једном или неколико пута месечно. Само 5,5% испитаника наводи да никада нису наишли на лажне..
Подршка раду Института за друштвене делатности и праксе у Софији јесте циљ, који ће ујединити организаторе и госте традиционалног за бугарску..
Двојица кустоса Природњачког музеја у Пловдиву, Кристијан Владов и Стефан Кјуркчијев, отпутовала су пуг Јужног пола као део 33. бугарске антарктичке..