„Ни сам се определио за ваш фолклор уместо за нешто друго и нисам се одрекао својих ранијих музичких интереса. Али у тренутку када сам први пут чуо бугарску народну музику снажно сам осетио да се идентификујем са њом“ – рекао је Мигел Фалкао из Португала. Он је у Бугарској боравио у августу ради новог сусрета са бугарским фолклором и часова код Ангела Добрева – познатог извођача на гадулки и солисте Оркестра народне музике БНР, композитора и професора Софијског универзитета „Климент Охридски“. Мигел је по занимању инжењер-физичар, научни радник Универзитета. Дипломирао је и на Музичком конзерваторијуму Коимбра на смеру „контрабас“. Осим што се бави научним радом Мигел учествује и у различитим музичким пројектима као бас гитариста. Гадулка /традиционални бугарски инструмент/ улази у његов живот касније, а његова прва „бугарска“ љубав је музика „Мистерија…“
„Крајем 80. година минулог века се појавила грамофонска плоча „Мистерија бугарских гласова“- колекција швајцарског продуцента Марсела Селијеа – прича Мигел. – Нисам разумео текст, али сам осећао да је порука узвишена. Импресионирала ме лепота и снага гласова. После је изашла друга плоча, па трећа… Касније када је дошла „ера интернета“, почео сам да више времена посвећујем бугарском фолклору. Године 2010. сам отишао на велики фолклорни сабор у Копривштици а један мој пријатељ, Бугарин, ме упознао са специфичностима ваше народне музике. На једној португалској радио-станици чуо сам снимке Оркестра народне музике БНР. Одмах сам препознао бугарски мелос - никада пре тога нисам био чуо такве темброве звукова. Ушао сам на youtube и тамо видео оркестар, инструменте. За мене је то било право откриће. Учинило ми се да је пошто има жице гадулка ближа бас гитари и одлучио да потражим учитеља међу солистима тог дивног оркестра. Захваљујући Ангелу Добреву почео сам савладавати танчине свирања на гадулки и осетио да је она мој инструмент. Једном сам већ имао част да заједно са мојим учитељем свирам на сцени за стране извођаче на сабору у Копривштици. Бити тамо, бити део љубитеља и познавалаца бугарског фолклора заиста је незабораван доживљај. Тако се мој ентузијазам удвостручио. Знам да не могу да свирам као бугарски мајстори на гадулки, да је звук који ја извлачим другачији, али сам процес учења свирања чини ме срећним. Веома се радујем што имам везу са бугарском традицијом. Занимљиво и узбудљиво је познавати ову музику а у исто време постоји нешто много дубље што ја можда и не разумем као што то ви Бугари разумете, али знам да је ваш фолклор део мог идентитета.“
„Увек свој рад са неким учеником почињем с узбуђењем и помало необичним очекивањем – не знам да ли ћемо наћи заједнички језик, да ли ћу успети да му предам знања о овом дивном али и тешком инструменту који има богате темброве – каже Ангел Добрев. - Са Мигелом је све лако кренуло. Радимо већ четврту годину а на нашем репертоару је већ 30 бугарских кола и инструменталних мелодија. Почели смо да учимо и музику различитих наших фолклорних подручја. Кренули смо од Пиринског фолклорног подручја. Тамо гадулка није толико популарна, у широј употреби је тамбура, чија је карактеристична мелизматика утицала на начин извођења на гадулки. Мигел ми на неки начин „отвара очи“ за лепе ствари у мојој домовини, јер се њему све у Бугарској допада. По њему, наш саобраћај је један од најбоље уређених у Европи, интернет нам је међу најбржима а Софија је диван са пуно зеленила и лепих паркова. Иначе што се нашег фолклора тиче, донедавно сам мислио да су странцима наше песме и игре просто забавне, али сам све више убеђен да у њима постоји нека необична магија која их привлачи.
После Пиринског фолклорног подручја учитељ и ученик ће кренути на „путовање гадулком“ по северној Бугарској, Тракији, Добруџи… А идуће године, ако бог да, поново ће свирати на сцени у Копривштиви.
Превела: Албена Џерманова
Легенде експерименталне музике и неконвенционалног џеза, Франк Гратковски (Немачка) и Казухиса Учихаши (Јапана), отвориће Sofia Free Jazz 23. јануара у бугарској престоници. Овај јединствени догађај означава почетак новог циклуса радио-фестивала..
Својом новом нумером певачица Кристина Димитрова-Манасијева, познатија као KristinSax,нам доноси дозу магије. Осим што пева, Кристина свира на саксофону и флаути, а за песму „Магија“ она је написала и текст, и музику, док се за аранжман обратила..
На Дан породиљске помоћи, кроз песму "Да не будемо сами" присећамо се једне дубоко емотивне и друштвено значајне теме – смртности жена током порођаја. Овај пројекат окупља неке од најистакнутијих бугарских музичара – Ивана Христова (синтисајзер) који је..
До сада имају преко три хиљаде наступа. Њихове песме "Непознате улице ", "Дуг пут до куће" и "Сунцокрети" укључене су у неколико бугарских уџбеника..