Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Три огромна Месеца осветљаваће ноћни фестивал у Пловдиву

Тргови, цркве, галерије, тајанствена месташца древног града Пловдива претвориће се у подељене просторе уметности, вредности и визија света. Након једногодишње паузе фестивал “Ноћ” поново ће прекрити град звезданим велом да би учинио разговоре искренијим, чула – суптилнијим а душу – отворенијом за нове доживљаје, знања и састанке.

Ноћни фестивал Пловдива почиње 13. септембра. На тродневном програму је 120 манифестација на 85 тачака у граду. Мото фестивала гласи: “Заједничка места” – идеја је да се становници Пловдива присете да иако су различити важно је бити заједно.


Желимо да преко мота фестивала скренемо пажњу на то да је веома важно да размишљамо о заједничким стварима – каже Владија Михајлова, куратор фестивала “Ноћ“ у Пловдиву. – Сваког дана у вестима чујемо приче о раздвајању, стварању нових граница, фрагментацији друштва, отуђивању и повећању агресивности људи. Размишљати о заједничким местима сасвим је друга ствар, јер још увек постоје племените ствари и идеје које нас могу ујединити. На пример, људска права – иако су девалвирала и доведена у питање она још увек представљају једно од највећих достигнућа цивилизованог света. То се односи и на слободу и приступ основним добрима - ваздуху и води… Уместо да се већа пажња посвећује основним потребама људског бића, стварају се нове неједнакости.

Тема заједница, личних права, памћења биће обрађена кроз поглед савремених уметника који ће своја дела представити у Данчовој кући у старом делу Пловдива. Биће још пуно догађаја…У Пловдиву ће светску културу представити нестандардни уметници из САД, Израела, Босне и Херцеговине, Турске, Чешке, Пољске. Међу њима је уметник „L“ из Лос Анђелеса који ће помоћу спиритуалистичког ритуала Римски стадион претворити у храм. Фестивалу гостује и јапанска плесачица Саори Хала која ће представити видео инспирисан законом из доба османске владавине којим је изградња цркава на нашем поднебљу била ограничена – наводи Владија Михајлова. – У Османском царству су правили разлику између неверника и правоверних. Неверници су били дужни да се облаче у обичну одећу, ону која не привлачи пажњу и да сјашу с коња када сретну правоверне људе. За цркве је важило правило да морају бити ниске - на нивоу очију јахача на коњу и без звонаре.

Сусрети са уметношћу, разговори и емоције – све ће се то у будном граду дешавати под звезданим небом са три огромна Месеца.


Матера – други европски град културе заједно са Пловдивом нам шаље три Месеца које ћемо разместити у различитим тачкама града да бисмо се подсетили на прву успешну мисију на Месец 1969. године – прича куратор. – И пошто је реч о заједничким местима, ма колико нереално звучало, Месец је управо такво заједничко место, јер сагласно тзв. Споразуму о Месецу све што је везано за Месец припада целом човечанству.

На богатом програму фестивала су још изложбе које приказују прошлост града али и визију будућности уз помоћ технологија, састанак са савременом уметношћу, са рестаураторима Велике базилика /највећег ранохришћанског храма пронађеног на територији Бугарске који датира на IV век после Христа/. Становници Пловдива имају смисао за памћење и континуитет и зато ће при крају фестивала послати у будућност капсулу времена у којој ће затворити своје одговоре на питање “У каквом Пловдиву желим да живим након 20 година?”


Превела: Албена Џерманова

Фотографиje: архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Ген. Директор БТА Кирил Валчев уручује Велику награду Златни ритон за анимирани филм редитељу Анрију Кулеву.

Додељене награде на фестивалу „Златни ритон“ у Пловдиву

На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..

објављено 20.12.24. 10.26
Обичај „Осликавање младе каном“ из лозничког села Веселина проглашено је за живо људско благо 2022. године.

У Софији се отвара изложба „Жива људска блага – Бугарска“

Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента..

објављено 17.12.24. 08.45
Национални археолошки институт са музејом – БАН

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ гостује у Цариброду

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ биће свечано отворена данас у галерији “Методи Мета Петров” у Цариброду, Србија. „Са историјом дужом од 130 година, Национални археолошки музеј је једна од најстаријих културних..

објављено 16.12.24. 08.15