Од данас, 27. септембра, у Бугарској је стартовала кампања за редовне изборе за локалне органе власти. Гласање ће се одвијати у две рунде – прва је 27. октобра, за избор председника општина и општинских одборника, а друга је 3. новембра – за избор председника општина, тамо где ниједан од кандидата није добио више од 50% важећих гласова у првој рунди.
Право да гласа има 6.227.901 бирач, а укупни број кандидата за различите позиције у органима локалне власти је 36.288. Највећи је број оних који ће се такмичити за место градоначелника Софије – њих 19, као и Пловдива – 14, а у 397 општина пријавио се само по један кандидат. За предизборно такмичење Централна изборна комисија је регистровала укупно 66 формација – 59 партија и 7 коалиција.
Према последњем истраживању социолошке агенције „Алфа Рисерч“, чврсто решено да гласа је 46,9% бирача. Расположења у погледу очувања статуса кво или промена у локалној самоуправи су поларна. 40,9% бирача волело би да се у њиховим општинама сачува актуелна управа, а 47,3% се залаже за избор нове. У великим градовима постоји већа жеља за променом (68% према 32%), у средње великим општинама однос је умеренији (56% према 44%), а у малим насељеним местима се запажа позитивнији однос према актуелној власти (51% према 49%). На основу тога аналитичари прогнозирају да ће ток избора у великим општинама бити замршен али интригантан.
Одговор на питање: „Која је алтернатива владајућој партији Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ)?“ сведочи о јако фрагментираним преференцијама. 17% испитаника сматра да је то Бугарска социјалистичка партија (БСП), 4,9% се изјашњава за политичко удружење „Демократска Бугарска“, 3,8% одаје предност националистичкој коалицији „Уједињене патриоте“, а 8,9% се опредељује за неку другу политичку формацију.
Очекује се да ће на предстојећим изборима озбиљну улогу имати и бројни алтернативни, локални актери. Око 10% бирача изражава спремност да гласа за управо такве људе, при чему на појединим местима тај постотак достиже чак 15.
На локалним изборима уобичајени за земљу „протестни глас“ није толико снажно изражен колико на парламентарним. 37,2% испитаника изјављују да су у име промене спремни да се изјасне „против“ актуелне управе удружујући се око било које кандидатуре. 61,9% тврди да би гласало у зависности од личних квалитета кандидата и своје политичке оријентације, а не према принципу „против“. Према социолозима та расположења сведоче да уједињење незадовољних није аутоматски процес, нарочито када се ради о решавању локалних проблема.
Али бирачи имају и неке специфичне жеље о којима сведочи истраживање агенције „Тренд“. На питање да ли председник њихове општине треба да буде мушкарац или жена, највећи је удео оних који одговарају да пол није важан – 48%. Међутим, 36% је мишљења да је боље да на челу управе буде мушкарац, а свега 10% се залаже за жену. За 41% испитаника узраст кандидата није од значаја, док 40% више воли да има младог председника општине. Према 72% бирача је веома важно да чланови локалне управе потичу од истог насељеног места и само 21% супротног је става.
Без сумње, међутим, у основи избора бирача ће бити намере кандидата. Ради постизања циљева политичке снаге чак су показале да су склоне великим компромисима. Социјалисти дају слободу својим обласним, општинским и рејонским структурама да ступају у локалне коалиције, једино без права удруживања са владајућом партијом ГЕРБ. Иако је у извршној власти у коалицији са „Уједињеним патриотама“, за локалне изборе у главном граду Софији ГЕРБ сарађује са Савезом демократских снага. Два од партнера у саставу „Уједињених патриота“ – ВМРО и Национални фронт за спас Бугарске (НФСБ) ће наступити заједно на локалним изборима само у једној трећини општина и нигде заједно са партијом „Атака“, али свугде против Покрета за права и слободе. Замршена и контрадикторна слика на почетку предизборне кампање отежава прогнозирање, али ће борба сигурно бити изванредно напета.
Превод: Александра Ливен
Партија „Демократска Бугарска“ саопштила је да је неопходно уложити напоре за формирање владе у оквиру садашњег сазива Парламента, како би се избегли још једни ванредни избори и даље продубљивање кризе парламентарне демократије. Према ставу ове..
Лидер странке „ДПС – Нови почетак“, Дељан Пеевски, позвао је посланичке групе у Парламенту да испуне једну од својих кључних обавеза – усвајање Закона о државном буџету, како би се обезбедила сигурност државе и стабилност њеног финансијског система...
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..
Председник Бугарске, Румен Радев, завршио је консултације са парламентарно заступљеним политичким снагама, уочи доделе првог мандата за формирање..
Председник Бугарске Румен Радев данас наставља консултације о формирању нове владе разговорима са представницима парламентарних група "Демократија, права..
У Румунији ће коалиција бранити европски пут земље Румунски председник Клаус Јоханис сазвао је нови сазив Парламента за 20. децембар. На..