Атанас Раденски – један од успешних бугарских научника ван предела земље, вратио се у домовину да представи свој други роман „Спаситељица“. Након пада тоталитарног режима код нас он је отпутовао у САД и данас је професор рачунарских наука на универзитету „Чапман“ у Оринџу, СД Калифорнија.
„Жеља да напустим Бугарску родила се одавно, јер ми је претходна власт забрањивала пословна путовања у иностранство“, прича професор. Као научник на Бугарској академији наука и Софијском универзитету, он је често добијао позиве за учешће на конференцијама, али му нису давали визу. „То се поновило неколико пута и тада сам започео да мислим, да ме у мојој домовини не желе“, каже он. И када је 1990. године добио предлог за једногодишњи посао у САД, узео је супругу и троје деце и отпутовао. Тамо се посветио истраживачким пројектима у сфери паралелних израчунавања и великих сетова података (Big data).
„Једноставни пример примене мојих научних истраживања су временске прогнозе – оне се заснивају на испуњењу модела који траже велики обим израчунавања ради предвиђања падавина кише, на пример, – објашњава научник. – А велики сетови података се користе у Фејсбуку, у циљу квалификовања понашања људи како бисте им понудили одговарајуће рекламе. Big data узима у обзир све што раде милиони људи и помоћу статистичких модела предвиђа шта их занима.“Културни шок који је доживео када се нашао у потпуно новом окружењу, Атанас Раденски описује у свом првом роману „Журка код председника“, у којем главни јунак такође је професор на Софијском универзитету и попут аутора одлази у Америку, где се нашао у безброј комичних ситуација. И док његова прва књига прича о доба транзиције у Бугарској, друга је посвећена раду планинских спасилаца и глобалном свету, у којем се културе преплићу, а границе нестају. Обе књиге професор је написао на бугарском језику, мада се може похвалити и одличним књижевним енглеским, који је савладао учећи напамет Хемингвејев роман „Збогом оружје“.
„Ја се не могу упоређивати са Хемингвејем, али мислим да бар једну ствар радим попут њега, – каже Атанас Раденски. – Он једноставно описује шта се дешава и препушта читаоцу да формира идеју о томе како се осећа јунак. Без закључака, без наметања ауторових ставова читаоцу, не учећи те шта да мислиш – због тога га волим и пишем на исти начин, иако неки људи очекују да им кажеш о чему тачно мисли јунак и која је поента дела. Међутим, свако сам за себе тумачи звездано небо Ван Гога, зар не? Осећа се некако различитије и једноставно се препушта задовољству посматрања и уживању.“
Када се понекад враћа у Бугарску Атанас Раденски види различитију земљу од оне, коју је напустио пре 30 година. Али не мимоилази недостатке.
"Људи се не враћају углавном због тога што се нешто мора променити и не мислим само на дохотке, – сматра он. – Најважнија промена се односи на социјалну атмосферу – да будемо тактичнији, да се пажљивије односимо према свима око нас, да будемо добронамерни у комуникацији, толерантнији, иако се ова реч многима не свиђа. За Американце кажу да су „лажни“, али када си љубазан према људима они ти узвраћају љубазношћу и лакше превазилазимо тешкоће. Веома важно је и поштовати људе. Ако их поштујем, они ће испунити мој пројекат како ваља, па и ја нећу бити безобразан и украсти половину новца за мене. Тако функционише поштовање – добро обављаш свој посао и резултат је добар за све. Ако поштујеш остале, нећеш од њих красти.“
Превод: Александра Ливен
Најновији бугарски филм „Пре него што заборавим“ од данас је у биоскопима. Ова емотивна драма осликава сурову стварност једне од најчешћих савремених болести – деменције. Сценарио је написала Теодора Стоилова-Дончева, инспирисана истинитим..
Вечерас у 18 часова, у простору „Квадрат 500“, делу Националне галерије у Софији, биће отворена изложба која представља колекцију двадесет и једног графичког листа Пабла Пикаса (1881–1973). Ови радови, који се налазе у власништву Националне..
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди јединствену прилику да доживе уметност на сасвим нов начин. „Ове 'живе слике', уз помоћ апликације..
Проф. Георги Дјулгеров је једини бугарски филмски стваралац који се придружује светским филмским уме тницима који су добили специјалну награду..