Лозенска планина је једно од омиљених места становницима Софије за шетњу у нерадним данима, а посебно им прија онај њен део који се уздиже изнад језера у селу Панчарево. Управо тамо низ падине, на неколико метара од утабанане стазе, скрива се група кактуса коју многи и не примећују. Као свака егзотика и она је обавијена мистеријом и легендама. На интернету круже разне теорије о њиховој појави на нашем тлу а најпопуларније су: семена су пренеле птице или медитерански циклон који је донео песак из Сахаре. Међутим, то је мало вероватно, сматра Владимир Владимиров са Института за биодиверзитет и екосистеме при БАН:
„То је изгледа посао љубитеља природе. Тамо постоје три врсте кактуса „Опунција“. Ова чињеница говори о томе да их је највероватније неко засадио вођен најбољим намерама – да улепша пејзаж.“.
Колоније ове биљке карактеристичне за Америку или Медитеран полако престају да буду егзотика у Бугарској, тврди истраживач:
„Нажалост последњих година све чешће откривамо у земљи станишта подивљалих кактуса. Треба знати да и у Америци кактуси расту не само у тропским деловима. Неке врсте се сусрећу и на умереној географској ширини тако да су отпорне на ниске температуре. Управо такве врсте пренесене код нас могу да подивљају и успевају у нашим условима тако што без проблема могу да издрже температуре и до 30 степени испод нуле“.
Владимир Владимиров каже да лично зна за бар 11 станишта а од врсти најраспрострањенија је полегла опунција. Тешко је одредити када се у Бугарској појављују први кактуси. Међутим, сигурно знамо:
„Да су први увози кактуса у Бугарску, за које постоје документи и који су отпорни на спољне услове, остварени 20. и 30. година ХХ века. Засађивани су на пример у царским дворцима у Евксинограду и Кричиму као декоративне врсте. У неким јужним деловима земље, рецимо у Харманлију или Белославу (у близини наше морске престонице Варне), кактусе су узгајали као зимзелене биљке на гробљу одакле су они касније „побегли“. Данас се у Харманлију и Белославу налазе неке од највећих подивљалих популација кактуса у Бугарској“, прича Владимиров.
Он додаје да су експерименти засађивања јужних растиња рађени у периоду 1930-1933. године на Змијском острву, данас – Свети Тома, у близини ушћа реке Ропотамо. За 20-30 година ове нетипичне за наше поднебље биљне врсте дивљају и простиру се скоро на целом острву. Кактуси се сусрећу и у региону села Пушево, у околини Великог Трнова. Тамо су они постали туристичка атракција. Мештани се њиме много поносе и организовали су чак Фестивал кактуса.
У својој пуној лепоти бодљикаве биљке се могу видети од краја маја до прве половине јула, а најобилније цветају у јуну.
„Треба, међутим, знати да иако веома лепи и егзотични, кактуси су нежељени освајачи у нашој природи, – подвлачи Владимир Владимиров. – Они илуструју један веома озбиљан проблем – проблем инвазивних страних врста. Ове биљне врсте нису типичне за нашу земљу и у нашим условима могу да се адаптирају или да подивљају. Тако се брже шире, одлично успевају те одређено место претварају у праву заједницу кактуса, али потискују домаће врсте и нашој привреди могу створити проблем.“.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: лична архиваНа престижном сајму туризма WTM у Лондону, Банско је уврштено међу десет најпожељнијих дестинација на свету. Бугарски одмаралишни град нашао је своје место на списку „Best in Travel 2025“ који сваке године објављује Lonely Planet. Министар туризма..
Министар туризма Бугарске, Евтим Милошев, одржао је низ састанака на високом нивоу са министрима туризма Саудијске Арабије, Катарa, Бахреина и генералним секретаром Савета за туризам Кувајта на Светском сајму туризма WTM у Лондону. Током састанка са..
На Светском сајму туризма WTM у Лондону, привремени министар туризма Бугарске, Евтим Милошев, одржао је серију важних састанака са министрима туризма других европских земаља. Главна тема ових разговора била је стварање заједничког туристичког бренда –..