Куда иде бугарска привреда? На ово питање покушава да одговори мноштво бугарских и међународних институција – Светска банка, Међународни монетарни фонд, Европска комисија, Бугарска народна банка, Министарство финансија итд. У току је сезона њихових јесењих процена и прогноза које изгледају много поузданије од оних у пролеће.

Бугарско Министарство финансија сматра да ће привредни раст ове године достићи 3,4%, Бугарска народна банка је знатно оптимистичнија и предвиђа раст од 3,7%, Светска банка очекује раст од 3,2% док Европска комисија сматра да ће он износити 3,6%. Која ће од тих прогноза бити најближа стварности, тек ћемо да видимо, али ипак, као да су најпоузданија предвиђања Министарства финансија, које директно учествује у управљању привредом и које располаже последњим подацима о економским показатељима.

То се види и из нацрта Државног буџета за 2020. годину који је ресорно министарство објавило у петак. У документу стоји да ће „2020. године привредни раст достићи 3,3%, а његови основни покретачи биће потрошња и инвестиције“. Ово успоравање привредног раста се објашњава и заостајањем светске привреде гледано у целини које предвиђа Међународни монетарни фонд и које се већ запажа у неким од највећих европских земаља-партнера наше земље, каква је рецимо Немачка.

Успоравање, међутим, не смета властима у Софији да за идућу годину предвиђају знатно веће јавне расходе из државног буџета који ће износити укупно 24 милијарде евра уместо 22,4 милијарде евра у овој години, што јесте раст од 7%. Влада остаје при свом обећању о повећању зарада у јавном сектору за 10% , издвајању више јавних средстава за здравство, усклађивању пензија за 6,7% од 1. јула 2020. године. Предвиђа се и повећање зарада учитеља, професора и наставника државних и општинских школа. Очекује се такође приближавање војних расхода до 2% БДП, сагласно захтевима НАТО. Што се тиче политике доходака нацртом буџета се предвиђа повећање минималне зараде од 1. јануара 2020. на 312 евра, што је за око 8% више од тренутне висине.

Државни стручњаци за финансије инсистирају на прецизирање да ће буџет за 2020. бити балансиран, тј. без суфицита и дефицита. Држава ће преузети нови државни дуг у износу нешто изнад 1 милијарде евра, али ће укупно задужење државе остати испод 20% БДП и тако ће се Бугарска опет наћи међу три одликаша по том показатељу у Европи. Веома је битно нагласити да се за 2020. годину не превиђа повећање пореза и да ће инфлација остати под контролом на нивоу од око 2%.

Идуће године влада ће трошити више јавног новца у складу са ставом низа експерата и финансиста, међу којима је и досадашњи шеф Европске централне банке Марио Драги, који упућују апел владама да одреше кесу и да више троше како би подстакле потрошњу и раст. А кад је већ поменута потрошња, мора се признати да у Бугарској предстоји још пуно посла у том погледу. Јер, према Бугарској привредној комори, паритетна куповна моћ Бугара износи тек 50% просечне куповне моћи у Европи а расположиви дохоци грађана земље су још увек прилично далеко од просека за ЕУ у 2019. од 14.739 евра по особи. Ако влада успе да реши и проблем са 200 хиљада пунолетних Бугара који су званично без посла и не школују се, тако што их укључи у привреду којој је радна снага итекако потребна, то ће свакако подстаћи потрошњу и привредни раст.

Превела: Албена Џерманова