На дан словенске писмености – 24. мај, у Пловдиву је стартовала кампања под мотом „#пишанаръка“ (у преводу: пишем руком), која је посвећена ћирилици и њеном посебном месту у светској култури и на програму је Европске престонице културе. Идеја је била подстакнути ручно писање чак и у доба скоро потпуне дигитализације. У пројекат „Рукопис Пловдива“ су се укључили скоро 4 хиљаде становника другог по величини бугарског града и две графичке радионице, које су обрадиле и анализирале специфични рукопис града и претвориле га у јединствено те врсте писмо, које да остане као део наслеђа Пловдива као Европске престонице културе 2019.
„Идеја о пројекту се родила још пре него што је Пловдив постао Европска престоница културе. Жеља нам је била да нас град инспирише да створимо писмо Пловдива, – прича графички дизајнер Павел Павлов. – Испробали смо различите варијанте – тражили смо надахнуће у архитектури, у разноликости и вишеслојности града, те смо најзад одлучили да је најбоље да питамо његове становнике, грађане, јер су они различити и позитивни и носе у себи прави карактер Пловдива, у његовом исконском и најпотпунијем облику. Због тога смо решили да прикупимо рукопис наших суграђана и да на тој бази спроведемо анализу и израдимо психолошки портрет града, који ћемо онда претворити и у писмо.“
Житељи Пловдива су писали руком панграмску реченицу у којој се бар једном користе сва слова азбуке: „Ах, чудна българска земьо, полюшвай цъфтящи жита“ (у преводу: Ах, чудна бугарска земљо, њиши жито које цвета), цифре од 0 до 9, као и реченицу: „Обичам Пловдив, пиша на ръка!” (у преводу: Волим Пловдив, пишем руком). Методика анализе прикупљених рукописа такође је јединствена:
„Нисмо открили сличан подухват игде у свету, тако да смо сами разрадили своју методику анализе, – објашњава Павел Павлов. – За свако слово смо одредили начине на које може да буде исписано, на пример, слово „д” се може исписати руком, штампано, са штапићем нагоре или надоле. Уопште, на 2 до 8 различитих начина. Онда смо анализирали сваки образац, истражујући начине исписивања сваког слова, пребројили смо их, узели смо у обзир и основне карактеристике рукописа, какви су нагиб, ширина и карактер, и добили изузетно специфичне резултате.“
Које су особине „пловдивског“ рукописа?
„Оно основно, што можемо рећи, јесте да је за становнике Пловдива карактеристична њихова топлота, – одговара са осмехом Павел Павлов. – Овде око 63% људи пишу са благим кривинама, што сведочи о топлој природи и отворености према свету. Занимљиво је да се временом нагиб у рукопису мештана мења. Млади људи пишу „усправно“, док старији са много већим нагибом. Осим тога млади људи пишу „мекано“, а старији – „оштро“, што сведочи да су млади отворенији према свету, а старији су строжи и принципијелнији. То су веома занимљиви резултати о нашем граду.“
Након подужег и напорног рада нови рукопис Пловдива је већ чињеница. Он је поклоњен за слободно коришћење 1. новембра, на Дан народних будитеља и приступачан је на сајту у различитим верзијама: script-верзији, која буквално представља рукопис житеља Пловдива, али у обрађеном облику, display-верзији, која је за наслове и званичној sand-верзији.
„Писмо је намењено становницима Пловдива. Надамо се да ће га они прихватити, да ће им се наша идеја допасти и да ћемо све чешће видети тај фонт у граду. Сви могу да га користе апсолутно бесплатно за презентације, табеле, визит карте, брендове, за све. Очекујемо да нас уобразиља мештана одведе у различите правце“, – каже Павел Павлов.
Превод: Александра Ливен
Фотографиje: plovdivtypeface.comФакултет ликовних уметности Великотрновског универзитета „Св. Ћирило и Методије“ обележава 50 година постојања изложбом која обједињује дипломске радове студената и дела активних професора универзитета из старе бугарске престонице. Ова изложба..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..