Један самоуки мајстор је кренуо путем свог сна и годину за годином дочаравао ликове из своје уобразиље. Журио је и такмичио се са својим најбржим непријатељем – временом.
Марин Петков је сав свој живот провео у свом родном селу Мали Поровец /Малък Поровец/ у околини Испериха. Радио је као снабдевач и тако често боравио у региону у подножју Старе планине где су га очарале куће из доба националног препорода Бугарске. Вештине некадашњих резбара чија дела красе древне куће су га импресионирале и запалиле пламен у његовој души који ће горети до последњег дана његовог живота. Последњих 16 година свог живота он је своју кућу претворио у право ремек-дело. Својим радом се захвалио Богу што му је дао таленат и изразио поштовање према уметности бугарских мајстора из доба нашег препорода.
Он је на први поглед сасвим обичан човек који је током целог свог живота живео у малом лепом сеоцету – прича о мајстору Марину газдарица куће Елена Симеонова. – Међутим, он је човек велике маште, великог срца и златних руку, који се диви стваралаштву великих мајстора дуборезаца из доба националног препорода Бугарске. У Кући са резбареним украсима се може видети и његово Мајсторско сведочанство из 1948. године у оригиналу, јер је он и мајстор намештаја. Међутим, што се резбарења тиче, Марин је самоук. Много је читао, али никада није имао претерано самопоуздање да би рекао: „Ја могу све“. Дуго се година припремао. Зато и у кући нема случајних ствари него је све плод савршене логике и дисциплине.
Мајстор Марин је обрађеним дрветом декорисао сав намештај, карнише, плафоне и веранде у свом дому а на спољашњу страну прозора ставио је макету споменика „Шипка“. На капији је исписао речи “Дом отворен за свакога ко га жели посетити ” – јер је своје дуборезе радио са идејом да то буде наслеђе које ће оставити људима да би му се радовали. Оставио им је и завет преко копије сцене “Точак живота” коју је насликао Захари Зограф.
У овом делу је скривена порука мајстора – верујем у то већ од првог трена када сам видела точак у дворишту куће – изјављује Елена Симеонова. – А та порука је да при крају свог живота, када се враћамо назад у време, схватамо да је најважније шта остављамо иза себе, шта је оно по чему ће нас памтити живи.
Породични олтар мајстор Марин украшава изрезбареним иконама и раскошним олтарским вратима. Он ствара и тематске собе. У “Сали са троном” се налази велики сто, долап, камин и наравно трон за који га инспирисао филм о Симеону Великом “Златни век”. У “Соби са мачевима” је на таваници изрезбарио „Орден храбрости“ у знак сећања на херојство бугарског војника. А у светлој и чистој “Белој соби” на таваници су ликови 12 апостола.
Марин Петков је био подложан провокацијама непознатог – каже још газдарица куће поводом тзв. „Арапске собе“. – Око две године се он припремао за украшавање те собе. Наравно, све је адаптирано у складу са „идејом куће из доба националног препорода Бугарске“. Па ипак, дуборез је другачије израђен, карниша није она типична, док је плафон са арапским украсом. Користио је четири врсте дрвета у боји тамног махагонија што је карактеристично за арапски свет.
Самоуки мајстор је свој рад завршио на граници старог и новог века, а недуго после тога напустио је овоземаљски свет. Кажу да је душа у свему што човек чини, додаје Елена Симеонова. А душа мајстора се осећа у његовој кући, јер је делић своје душе оставио у сваком детаљу.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиje: Кућа са резбареним украсима у селу Мали Поровец
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског града, као и о људима који су некада живели у њима. Ова иницијатива, која обухвата видео-материјале,..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
Проф. Георги Дјулгеров је једини бугарски филмски стваралац који се придружује светским филмским уме тницима који су добили специјалну награду..