„Велики бугарски гласови“ је фолклорни хор који је познати бугарски диригент Здравко Михајлов основао 1971. г. Од 1999. г. његов уметнички директор и диригент је Илија Михајлов. Репертоар хора укључује изворни бугарски фолклор у обради композитора Филипа Кутева, Красимира Кјуркчијског, Стефана Драгостинова, Петра Лјондева и др. а нека дела су специјално написана за тај хор. Поред народних песама састав изводи и источноправославна појања. Солисти „Великих бугарских гласова“ били су Натка Караџова, Калинка Влчева, Надежда Хвојнева, Христина Љутова, Кремена Станчева и још многи други народни певачи. Хор је учествовао у најпрестижнијим светским музичким фестивалима, гостовао је у Европи, Русији, Северној Америци и Израелу, добитник је више награда.
Издао је 25 албума и три DVD-ја. 2004. г. Национални филмски центар посветио је саставу документарни фим ,,Гласови“, а 2009. г. екипа француске продуцентске куће Eva Production, по наруџбини Mezzo телевизије боравила је у Бугарској да би овде са њима снимила део серије ,,Највећи хорови Европе“.
Повод разговора са Илијом Михајловим је наступ хора на форуму у Кини на којем су први пут наступили уметници из Бугарске:
Учествовали смо у Седмом интернационалном фестивалу нематеријалне културне баштине у Кини, у граду Ченгду, покрајина Сичуан. То је огроман фестивал који се одржава под патронатом УНЕСКА и Министарства културе Кине - потрајао је 10 дана. Специјално за тај фестивал је изграђено сајмиште, на којем се током целе године приређују експозиције. Није то само фестивал музике. Фокус је на свему што је од непролазне вредности – присутни су традиционални занати и уметности каква је рецимо производња чаја. Кинезима је духовни елеменат приликом производње и испијања чаја битнији него комерцијални разлози за гајење плантажа чаја. Са пет континената било је присутно 15 професионалних састава, из Европе су поред нас били и хорови из Енглеске и Русије. Наш наступ био је изузетно добро примљен. Мени је то причинило велику радост, јер до тог тренутка нисам био у том делу Азије.
У току 10 дана „Велики бугарски гласови“ су имали 15 наступа на фестивалу. О репертоару прича опет диригент Илија Михајлов:
За концерте у Кини изабрали смо дела неких од најзначајнијих домаћих композитора: Филипа Кутева, Красимира Кјукчијског, Стефана Мутафчијева, Петра Лјондева. Специјално за фестивал наш пријатељ Стефан Драгостинов је компоновао два дела која смо извели на кинеском –„Здраво Кина, Бугарска те поздравља“ и „Плави јасмин“. Ова друга је традиционална кинеска песма, али смо је ми отпевали у бугарској фолклорној обради. Организовали смо и мастер клас у државној музичкој школи Ченгдуа. Међу учесницима фестивала било је и девет кинеских група. Јако су ме импресионирали њихова дисциплина, професионализам и смиреност као понашање и као начин размишљања.
„Велики бугарски гласови“ добили су од Кинеза позив и идеје о будућој културној размени.
Превод: Ана Андрејева
Фотографиje: лична архиваДвоје младих певача – Михаела Маринова и Кристијан Костов , промовишу своју прву заједничку песму „Ти си срце“. Њихови путеви су се укрстили пре тачно десет година у музичком формату који их је учинио познатим и дао им ветар у леђа на..
Вера Немирова, Бугарка чије је име једно од најпознатијих у свету савремене европске оперске режије, већ годинама живи и ради у Немачкој. Последњих година је редовни гост Државне опере у Варни, где је недавно започела пробе за комад „Фауст“ –..
Млада Цвета Ботева, која и сама потиче из породице оперских певача, музиком се бави од малена. Прве кораке направила је у црквеном хору и разним музичким групама, али је тек након изазовног периода пандемије почела да пише сопствене песме као вид..
Млада Цвета Ботева, која и сама потиче из породице оперских певача, музиком се бави од малена. Прве кораке направила је у црквеном хору и разним..
Двоје младих певача – Михаела Маринова и Кристијан Костов , промовишу своју прву заједничку песму „Ти си срце“. Њихови путеви су се..
Вера Немирова, Бугарка чије је име једно од најпознатијих у свету савремене европске оперске режије, већ годинама живи и ради у Немачкој. Последњих година..