У тешким моментима после разорног земљотреса који је погодио Албанију цела Европа показује солидарност са настрадалима и прати ситуацију у тој земљи. Као и многе друге државе Бугарска у знак подршке шаље хуманитарну помоћ, а влада је доделила Албанији и финансијску помоћ од 200.000 лева (око 100.000 евра). У дипломатској мисији Бугарске у Тирани отворен је кризни штаб.

У Албанији живи велика бугарска мањина. 12. октобра 2017. г. усвојена је измена Закона о заштити националних мањина којом су званично призната права грађана бугарског етничког порекла у подручјима Преспе, Голог Брда и Горе. За разлику од других етничких заједница у Албанији, које живе компактно, припадници бугарске мањине настањују мала, раштркана села која нису међусобно повезана. Голо Брдо, Гора и Преспа су истовремено једни од најсиромашнијих региона Албаније.

Лирим Хаџиу из Шиштавца, највећег горанског села, јесте млад човек који сања о Бугарској - да настави образовање, а касније и да се трајно настани овде. Разлози су сиромаштво, немогућност да се запосли и одсуство перспективе у месту у којем живи.

"Ми говоримо старински бугарски језик – каже Лирим Хаџиу са којим разговарамо у Тирани. - Научили смо га од наших мајки, бака и дедова. У школи учимо само албански. Бугарска нам не обезбеђује учитеље. Наше село је заиста велико, али немамо наставника бугарског језика. Многи свршени ђаци одлазе на студије у Софију. И ја бих да одем. Сва деца овде, скоро цело село отишло би у Бугарску. У Шиштавцу сада је остало 160 кућа, има око 300-400 становника. Сви остали су побегли, јер нема посла. Основно занимање мештана је сточарство. Узгајати краве, овце и осталу стоку – то је једина могућност у селу али не могу се сви бавити овим послом. Ако ме Бугарска прими, могу да радим било шта. Уписаћу факултет. Желим да се бавим зимским спортовима у којима наша породица има традицију.“

Заједничко коло припадника бугарске мањине у Албанији и гостију из Бугарске за време Светског скупа бугарских медија у Тирани (22-25.11. 2019)

Већина житеља Шиштавца су Горани који исповедају ислам. У ствари Бугари у Албанији припадају различитим верама. У Преспи живе православни хришћани, у Голом Брду заједница је мешовита, а у Гори преовлађују муслимани.

Село Врбник налази се у општини Девол, област Корча. Тамо је отворена бугарска недељна школа. Атина Превенда предаје у њој, а још је и руководилац састава бугарских народних игара. Прича нам о неговању фолклора и бугарске самосвести.

"Деца похађају недељну школу где уче бугарски језик. Школу смо отворили пре две-три године, а иначе код куће говоримо наш старински језик. Млади се занимају за све – допадају им се народне игре, воле да читају на бугарском. Понекад се мало муче, греше, али вежбају и постепено читање иде глатко. Уџбенике и учила шаље нам бугарска држава."

Ускоро ће бити покренута и радио станица која ће емитовати на бугарском језику. У току је припрема потребних докумената – објаснио нам је Хаџи Пируши. Он је албански јавни радник бугарског порекла, председник културне организације Бугара "Просперитет Голо Брдо", основане пре двадесетак година. С њим разговарамо испред православне цркве у Тирани.

"Ми говоримо на бугарском, певамо на бугарском и жудимо за бугарским коренима. У мом родном селу Стеблево отварамо бугарску цркву Светог Николе. Саградили смо је на темељу старијег храма. То је прва инвестиција Бугарске у нашем региону. Срећни смо што припадамо мањини која је већ званично призната. Пре више година је било тешко бити Бугарин. Од неколико година имамо недељну школу. Али то није довољно. Било би боље ако има више бугарских медија, бугарске телевизије, бугарског радија. Одавно смо у контакту и са Радио Бугарском, који јако волим. Редовна информација о Бугарској је од велике користи за нас. Скоро свакодневно посећујем вашу интернет страницу. Добро је то што се тамо може прочитати чланак или послушати репортажа на одређену тему и на албанском и на бугарском.

Фотографије – Красимир Мартинов, Весела Манчева

Превод: Ана Андрејева