Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Да ли ће се Бугарска и у 2020. успешно носити са притиском миграната?

Фотографија: БГНЕС

Министар одбране и вицепремијер за безбедност Красимир Каракачанов је крајем прошле године у интервјуу Радио Бугарској изразио уверење да ће НАТО и ЕУ допринети превазилажењу грчко-турских спорова. На питање да ли ће се Бугарска и у 2020. години успешно носити са притиском миграната, министар је одговорио:


„Наша граница са Турском је под контролом и биће под контролом, јер смо спремни да поред граничне полиције за заштиту границе користимо и припаднике војске Бугарске. И ту је воља владе јасна и категорична – спречавање илегалног уласка великих маса људи на нашу територију. Грчка је много рањивија, јер има велику морску границу и на острвима не може да уради оно што смо ми урадили на бугарско-турској граници. Код нас је ситуација нешто лакша, али смо предузели и прилично строге мере. Убеђен сам да уколико нема намерне провокације – уколико неко намерно не упути према нашој граници више стотина хиљада људи, мада мислим да ћемо се и у таквој ситуацији снаћи, нећемо имати проблема а не би требало да постоји ни забринутост за нашу границу.“

Да ли ће НАТО механизми савладати напетост у близини Бугарске, између земаља савезница попут Грчке и Турске?

„Успеће, јерје напетост између Турске и Грчке изазвана економским интересима. Реч је о гасу око Кипра који пружа велике перспективе за економску добит. Спор између Турске и Грчке је „ко ће извући корист од тога“. Али, упркос звекетању оружја, мислим да ниједна од ове две земље неће прибећи оружаној интервенцији. Постоји довољно механизама како у НАТО, тако и у ЕУ преко којих се то може избећи. То, међутим, ни на који начин не мења чињеницу да постоји напетост и несигурност, као и да је могуће да тај процес ескалира.“

Како оцењујете активно наоружавање Србије?

„Неколико ствари привлачи моју пажњу.Последњих годинасрпски политичари су поново почели да траже непријатеља око себе. Почели су поново да оптужују део својих суседа малтене за заверу против њих – Бугарску, Хрватску. А тога нема. Питање избора српског народа и српских политичара је да ли да приступе НАТО и ЕУ. Међутим, тактика за коју су се они определили – да аплицирају за чланство у ЕУ, али не и за чланство у НАТО, се не може применити и они то можда знају. А то да се Србија активно наоружава је чињеница. Чујемо изјаве српског министра одбране да Србија тежи ваздушној супериорности на Балкану и то поново отвара теме за размишљање. Приче о размени територија између Србије и Косова, о припајању територија Босне и Херцеговине Србији, такође не би требало омаловажавати. Не бих хтео никога да оптужујем, али имајући у виду праксу на Балкану, морамо бити опрезни, морамо да добро пратимо ситуацију и анализирамо догађаје.“

Бацимо поглед и на нерешене спорове са Северном Македонијом.

То је сложено питање. Одлука би требало да дође из Скопља. Ова политика из Титовог доба покушавати флертовати са свима а мало слагати све како би ти био добро, је немогућа. Признали смо Македонију као суверену државу. Нико нас не може натерати и нико од нас не може тражити да признамо да је језик који они називају македонским, посебан језик. Сагласно Уставу, језик те земље је македонски – тако је назван он пре више од 50 година. Могу га названи и „есперанто“ – то је њихов проблем. Али се у међународном праву признају државе. Субјекат међународног права је држава Северна Македонија, а не идеје о неком посебном језику или о македонској нацији. Нације се не признају, не признају се ни језици. Говорили смо о конфликту између Турске и Грчке због Кипра. Да ли сте можда Ви чули да се неко на Кипру или у Грчкој спори око тога да ли су Кипрани који говоре грчки посебна нација или нису? Или који језик говоре Кипрани – грчки или кипарски? Да ли се Немачка и Аустрија споре око тога који се језик говори – аустријски или немачки, или пак да ли се споре две Кореје које су пред ратом? Да ли постоји севернокорејска нација и да ли се један језик разликује од другог? Ова шизофренија, створена у Титовој Југославији на идеолошкој бази са идејом да се у Македонији уништи бугарска ствар и свест, не може бити део европске политике и не могуће је да је било ко у Бугарској прихвати и подржи. То се не може десити.“ - категоричан је бугарски министар одбране и вицепремијер за безбедност Красимир Каракачанов.


Превела: Албена Џерманова

Фотографиja: БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Премијер Главчев о чланству Бугарске у Шенгену: Ствари иду по плану

Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова..

објављено 22.11.24. 16.44
Илва Јохансон

Илва Јохансон оптимиста у погледу скорашњег пријема Бугарске и Румуније у Шенген и копненим путем

Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..

објављено 22.11.24. 09.34
 Радмила Шекеринска

Хроника балканских догађаја

Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..

објављено 22.11.24. 09.25