У бујно мушко коло у леденим водама језера Мичиган ухватило се двадесетак храбрих мушкараца – играли су и вијорили бугарску заставу. Других триста Бугара дивило им се са обале скакући уз звуке тапана и гајди. Дивно расположење их је натерало да забораве на ниску температуру – нешто изнад нуле и на ветар. Мало пре тога отац Грују Цонков из цркве Свете Софије у околини Чикага је служио празничну литургију, благословио све присутне и бацио крст у воду.
Из ледених вода извадио га рођени у Разграду Иво Костов. Тако су и ове године заредом Бугари у Чикагу испоштовали богојављенску традицију – вађење часног крста из воде. Цела ова сложена организација ове манифестације бугарског духа на удаљености од 8.000 километара од домовине дело је 29-годишњег Делча Стоева и његове пријатељице Соње Петрове.
Делчо је емигрирао из Бугарске са својим родитељима 2004. године, али своју домовину и данас носи у срцу. Ево шта нам је он испричао о томе како се родила идеја о богојављенској традицији у Чикагу:
„Пре више година, када сам био дете, ја сам се у мом родном граду Крџалију сваке године 6. јануара бацао у језеро. Зато сам имао жељу да и овде у Чикагу, где постоји велика бугарска заједница, организујем нешто слично. Дотада у Америци се нигде није славило Богојављење. Видео сам како се у Бугарској изводи ритуал на овај празник. Очито је коло у леденој води новина – пре више година тога није било. Долази много људи – ведрих и насмејаних. Поштују своје традиције… Тако је настала идеја да овакав празник организујем и овде“.
Темеље је Делчо ударио 2015. године. Прошле године се окупила рекордна публика – око 360 људи. А ове године рекордан је био број оних који су се бацили у ледене воде. „Овог пута у иницијативу се укључио и конзул Бугарске у Чикагу Иван Анчев, за шта сам му веома захвалан“, каже Делчо. Организатор догађаја је пливао у леденим водама, а свирао је и на гајдама – пре три месеца почео је да похађа часове гајди код гајдаша Кирила Кетева.
О емоцији махати бугарском заставом над језером Мичиган Делчо Стоев каже:
„Заиста је то невероватан доживљај. Ја сам и из тог разлога хтео да за Бугаре овде организујем нешто посебно – да се окупи што више људи, да заједно доживимо емоцију и да бугарске традиције одржавамо живе“.
А сада се наши људи у Чикагу спремају да другу годину заредом обележе бугарски празник Сурва. Ту манифестацију организују други ентузијасти - Емил Миланов и Николај Василев из Перника.
Али, како каже Делчо, бугарска заједница је јединствена не само кад је празник већ и кад се ради: „Бугари овде подржавају један другога, свако тежи да помогне другима.“. Велики део њих живи са мишљу да ће се једног дана вратити у домовину. Живот у иностранству није увек остварен сан, а сваки животни избор има своју цену.
„Живот Бугара овде пролази у раду по 10-12 сати дневно, у вожњи камиона, а мало времена остаје за породицу. То се посебно односи на камионџије који путују недељама“.
Кад не раде, више воле да сврате у бугарске културне центре, бугарске кафиће, диско-клуб или неки фолклорни клуб, да децу одведу у бугарску недељну школу – то је њихова мала Бугарска (према подацима Министарства спољних послова у САД живи 300.000 Бугара).
Већ две године држава размишља о Стратегији повратка у домовину Бугара расутих по свету. Лансирана је идеја о финансијском подстицају младих људи, који су спремни да начине тај корак, у износу од до 1.200 лева месечно на период од годину дана. Међутим, да ли је ово исправни пут за њихов повратак у Бугарску? „Ако пензија буде 1.200 лева - да“, – каже са осмехом Делчо, након чега се уозбиљује и наставља: „Не мислим да ће то помоћи да се млади људи врате. Поготову ако треба да издржавају породицу“. У ствари, он сматра да је управо финансијски проблем главни разлог да Бугари одлазе далеко од своје домовине. А иначе каже да је „Бугарска веома привлачна. Она има апсолутно све“.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије уступио Делчо Стоев
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Русенски универзитет организује низ догађаја намењених страним студентима који студирају у овој институцији. Циљ иницијативе је упознавање младих са..
Делегација бугарских социјалиста у Европском парламенту организује дискусију под називом „Желим да ме чујете!“ Овај догађај има хуманитарни карактер и..