У задње време су непознанице око судбине електрана на угаљ и нејасна будућност планиране друге нуклеарне електране у Бугарској засениле проблеме око обновљивих извора енергије (ОИЕ). А постају још актуелнији на позадини климатских промена изазваних људским активностима које скоро свако већ осећа. У интервјуу за Бугарски национални радио је директорка ММФ Кристалина Георгијева упозорила да „Бугарска не сме заостајати за зеленим политикама, јер ће политика ниских емисија угљеног диоксида дати нов подстицај инвестицијама и помоћи ће за отварање нових радних места.“ Вероватноћа за такво заостајање постоји упркос добрим резултатима до сада у области ОИЕ и њиховом уделу у укупној потрошњи електроенергије у земљи. Бугарска располаже са 701 MW инсталиране снаге са примарним извором енергије ветар, 1043 MW − сунце, 3204 MW − водa и 78 MW − биомаса.
Према Евростату Бугарска је једна од земаља чланица ЕУ која је постигла своје циљеве у вези са ОИЕ. Код просечне бруто потрошње у ЕУ 18%, удео обновљивих извора енергије у Бугарској у 2018. износи 20,5% од укупне количине конзумиране енергије, што је изнад достигнутог у 2017. нивоа од 18,7% и изнад циљног нивоа од 16% за 2020. Евростат извештава да је 2004. за Бугарску тај однос био једва 9,2% пре него што да почиње да расте стално до врхунца од 20,5% у 2018. Мора се имати у виду да је удео обновљивих извора енергије у бруто крајњој потрошњи енергије један од показатеља стратегије „Европа 2020“. Циљ је да проценат енергије из обновљивих извора у ЕУ достигне бар 32% до 2030. године. Да ли ће се то десити није јасно, укључујући Бугарску.
Ионако су Бугарска, Француска и Грчка обећале да актуелизују своје националне циљеве у вези с обновљивим изворима енергије и да повећају удео обновљивих извора енергије ветра, сунца и осталих, односно до 27%, 33% и 35% од укупне потрошње енергије до 2030, изјавио је Euractiv. Анализа потенцијала земаља из ЕУ коју је Међународна агенција за обновљиву енергију (IRENA) спровела показује да је до 2030. за Бугарску достижан удео ОИЕ 35% крајње потрошње енергије уз конкурентне трошкове и расположиве ресурсе, а да је од наведених процената удео енергије ветра знатан. Бројни стручњаци доводе у питање тај циљ имајући у виду укидање ценовних подстицаја за централе на ОИЕ. Променама у Закону о енергетици које је парламент прошле године усвојио, мале ОИЕ централе излазе на енергетску берзу. Произвођачи електроенергије из ОИЕ с укупном инсталираном снагом од 1 до 4 MW прећи ће са преференцијалних цена на тржишну цену и уговор о исплати премија. То је изазвало незадовољство власника малих централа који сматрају да се овим мерама њихови приходи смањују.
Тешко је постићи равнотежу између економских и еколошких показатеља, поготово у енергетици и зато је и сама Европска комисија констатовала да се широко увођење обновљиве енергије одуговлачи. ОИЕ у Бугарској и даље остају маргиналан извор електроенергије у односу на електране на угаљ и нуклеарних електрана за које се не предвиђа ускоро да буду затворене. Чак супротно – живот термоелектрана биће продужен, а већ постојећој нуклеарној електрани НЕ „Козлодуј“ додаће се нова, исто тако моћна централа у Беленеу.
Превела: Ива Гринко
Укупни индекс пословне климе у октобру опао је за 5,6 поена у односу на септембар, са 22,5% на 16,9%, саопштио је Национални завод за статистику. Пад овог показатеља забележен је у свим посматраним секторима. У индустрији је забележен пад од 5..
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..