Свако од нас у својој свакодневици нађе нешто што га чини срећним и макар на кратко измами осмех на лице. На питање Шта је то срећа најискреније могуће одговоре као и обично дају деца. Она умеју да буду срећна без разлога, нешто што одрасле особе с годинама неповратно губе.
Један од начина да будемо срећнији је да будемо позитивнији те да више дајемо него што добијамо. „Треба да смо захвалнији на оном што имамо. Живимо у изузетно лепој земљи и има пуно ствари које једноставно не видимо, а отуда и не ценимо,“ каже у интервјуу за Радио Бугарску предузетник Љубов Кирилова.
„Три основна стуба среће јесу блискост, коју градимо са осталим људима, умеће које показујемо у свом раду и слобода избора, односно бити самостална и одговорна особа. Ако се свако развија у ова три правца, засигурно ће бити срећнији,“ додала је она.
Код нас су вештине и знање слабо оцењени, а Бугари масовно нису задовољни својим платама. Решење, према Кириловој, крије се у томе да треба да научимо да чешће будемо захвални бар на три ствари које су нам се десиле током дана. То ће нас учинити срећнијим и продуктивнијим. Што се тиче могућности да срећа постане нови национални приоритет Бугарске, социолог Живко Георгијев је изразио помало скептичан став:
„До сада нисам чуо да политичке снаге или представници власти размишљају озбиљно о томе. Ово није приоритет ниједне партије. У Нордијским и другим земљама постигнут је консензус да је најбоље мерило прогреса једног друштва тзв. национални бруто индекс среће. Индекс се мери на основу 12 показатеља различитих аспеката живота, међу којима су психичко благостање, здравље, испуњеност, животни стандард, задовољство послом, баланс између посла и времена за себе итд.“
Ако погледамо овај индекс, видећемо да је Бугарска испод глобалног просека. Разлог томе је да су код нас скоро сви кључни показатељи погоршани, а посебно када је реч о времену које одвајамо за себе.
„Исто то важи и за Јужну и Северну Америку, а исто тако и за Европу која проживљава тешка времена упркос привредном расту,“ сматра г. Георгијев.
„У том контексту, Бугарска бележи мали позитивни помак који и није толико битан у статистичком смислу. Позитивна промена је, рецимо, растуће задовољство послом, забележен је и раст дохотка, као и задовољства радом локалних власти. Локални избори одржани крајем прошле године су урадили своје. Смењени су неки дугогодишњи функционери, а нови још нису стигли да нас озбиљније разочарају.
Своји лични рецепт за срећу социолог описује речима „нормална породица, добар посао и више насмејаних људи који шире позитивну енергију.“
Према истраживању о индексу среће међу Бугарима, тек 20% се осећа срећним. 31% људи је казало да није срећно, а међу њима је највећи удео Рома – 57%. Упркос томе, када се узму у обзир резултати испитивања спроведеног крајем 2018. године, овај показатељ бележи пад од читавих 10%.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: happinessacademy.eu, Pixabay, архиваМоже ли култура бити кључно средство у борби против насиља међу младима? Управо на ово питање покушаће да одговори отворена дискусија коју данас, у периоду од 16 до 18 часова, организују Гете институт Бугарска и удружење „Фабрика за идеје“. Догађај ће..
На данашњи дан пре три године започела је руска инвазија на Украјину – догађај који је потресао Европу, подсећајући на страхове из Другог светског рата и доводећи у питање један од основних циљева Европске уније – спречавање новог конфликта на..
Месне покладе 2025. године памтиће се као велики празник БПЦ и бугарске заједнице у Великој Британији. Освештан је православни храм Светог Јована Рилског, који је саграђен средствима бугарске државе и великодушним донацијама Бугара на Острву...
Бугарска је у протеклој години назадовала по питању родне равноправности, заузевши 17. место међу земљама Европске уније са резултатом 64,5 од укупно..