Ових дана Влада Бугарске и лично премијер Бојко Борисов показују импресивну активност када је реч о напорима за регулисање избегличке кризе између ЕУ и Турске, коју су последњи догађаји у Сирији поново пробудили. Последња активност предузета у том правцу био је обилазак бугарско-турске границе, који је председник владе Борисов обавио заједно с председницом ЕК Урсулом фон дер Лајен и председником Европског савета Шарлом Мишелом на дан Националног празника Бугарске – 3. марта. Уследио је састанак са европским челницима у Софији по чијем завршетку је Борисов изјавио да се борба за одржавање и јачање добросуседских односа и изналажење мирног решења конфликата у региону наставља, из чега постаје јасно да напретка има, али је он делимичан.  

Тренутна ситуација је доста замршена. После два састанка премијера Борисова с турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, слободно се може рећи да се од 28. фебруара до данас, 4. марта, притисак миграната на границу Бугарске није повећао, али је зато порастао, при том драматичном брзином, притисак из правца Турске према Грчкој. И после другог разговора Борисова с турским председником идеја бугарског премијера о састанку ЕУ-Турска није прихваћена. Упркос томе је Фон дер Лајенова изјавила да је велико искуство Бугарске у региону од стратешког значаја. А то нам даје основ да верујемо да ће ЕУ и даље рачунати на искуство наше земље јер захваљујући њему Софија доприноси одржавању дијалога, а исто тако и проширењу круга учесника у њему. У прилог написаном, подсетимо да је у протеклих седам дана Борисов ову тему размотрио не само с лидерима ЕУ и турским председником него и са немачком канцеларком Ангелом Меркел, хрватским премијером Андрејем Пленковићем и премијером Грчке Кирјакосом Мицотакисом.

Током одржаних разговора је Борисов посебно нагласио да је све ово предузео као заинтересована страна, а не као посредник. Бојко Борисов је вероватно то урадио како би показао да је свестан ограничених могућности Бугарске која не би могла да утиче на вишеслојан и комплексан проблем као што је избегличка криза између Турске и ЕУ, која се опет разбуктала, непосредан повод за то била је новонастала ситуација у Сирији, и коју помно прате и Русија и НАТО. У ствари, озбиљније резултате, а можда и побољшање ситуације у Идлибу можемо очекивати после најављеног за четвртак, 5. марта, састанка Ердогана и Путина у Москви. Након свог другог састанка с Ердоганом је Борисов поздравио напоре Турске да заједно с Русијом тражи решење. Пошто је поздравио напоре Анкаре за поштовање споразума о избеглицама с ЕУ, а посебно по питању бугарске границе, Борисов је признао да је ипак посао само „напола обављен.“ Неки посматрачи сматрају да је тиме Борисов мислио на идеју о одржавању сусрета Ердогана и Мицотакиса у Софији, од које је касније и сам одустао. А можда ће се касније поново вратити њој?